АРБУТИНА: СРПСКА ДЈЕЦА МОРАЈУ ДА ЗНАЈУ О СТРАДАЊИМА ПРЕДАКА ДА БИ У БУДУЋНОСТИ ПРЕПОЗНАЛИ ЗЛО

БЕОГРАД, 5. ЈУЛА /СРНА/ - Директор Музеја жртава геноцида у Београду Бојан Арбутина изјавио је Срни да младе генерације Срба морају бити упознате са историјом страдања српског народа у 20. вијеку, како би у будућим временима знале да препознају тренутке, политике и идеологије које доносе зло и заштите се.

"Још морамо да радимо на култури памћења и много да проучавамо нашу историју 20. века, да нашим најмлађим генерацијама пренесемо то искуство које је трагично, трауматично, али је неопходно да се зна, јер нас историја поучава да једна српска породица у 20. веку страда у сваком рату", нагласио је Арбутина. Он је указао на чињеницу да је за српске породице западно од Дрине – у Подрињу, Семберији, Херцеговини, Крајини, западној Босни, у Далмацији, Лици, на Кордуну, Банији, у Славонији, карактеристично да страдају у сваком рату. "Видите да се ти обрасци у ратним временима понављају и да су Срби, када се зарати на овим просторима, може се рећи, легитиман плен за све освајаче, узурпаторе, окупаторе и за бројне народе који не желе добро српском народу", истакао је Арбутина. Зато је, навео је он, изузетно битно да се очува културу сјећања. Арбутина као заиста позитиван примјер наводи то што су и Република Србија и Република Српска посветиле дужну пажњу обиљежавању датума из страдалничке прошлости Срба, како током Првог, тако и Другог светског рата, као у ратовима деведестих година 20. вијека. "Наш превасходни задатак је да очувамо сећање на њих у нашем колективном памћењу, зато што су изгубили животе искључиво због тога што су припадали српском народу, исповедали православну веру, што су писали ћирилицом. Tо су основне одлике нашег идентитета", рекао је Арбутина. Он је напоменуо да је обиљежавање датума из страдаличке прошлости важно и зато да би то искуство пренијели на нове генерације, како би у случају да, не дај Боже, дође поново до неких сукоба, знали како да се поставе. "То преношење искуства никако не треба да буде у неком осветничком маниру, не треба да стварамо мржњу, већ да стварамо заједницу знања која ће очувати у колективном памћењу наше страдале, и како би та деца знала да препознају тренутке, политике и идеологије које доносе зло са собом и да исправно реагују у будућим временима", нагласио је Арбутина. Говорећи и обиљежавању 33 године од злочина над Србима у средњем Подрињу и Бирчу, Арбутина је подсјетио да је подручје средњег Подриња и генерално Подриња нарочито страдало кроз читав 20. вијек. Он наводи да је средње Подриње и Бирач било мјесто масовних злочина током Другог свјетског рата и не постоји село и мјесто од Дрињаче па све до Зворника, гдје Црна легија предвођена Јуром францетићем није починила масовне злочине, то јест геноцид над српским народом. "Када погледамо догађаје и злочине и страдање нашег народа током Првог светског рата, када знамо чињеницу да је током Другог светског рата НДХ починила геноцид над српским народом на целокупној територији НДХ, али нарочито над српским народом који је живео на територији БиХ и нарочито на територији источне Босне и Подриња, не можемо да не сагледамо ове злочине из 90-тих година у том општем историјском контексту, односно том историјском процесу дугог трајања, а он је управо наше континуирано страдање током 20. вијека", навео је Арбутина. Арбутина је нагласио да је Подриње изузетно страдално и током Одбрамбено-отаџбинског рата, те подсјетио да ће већ 12. јула бити 33 године од злочина у селима Залазје и Сасе када је убијено 69 српских цивила од којих је 22 нестало. Он истиче да су муслиманске формације чиниле злочине управо на највеће православне празнике српског народа на том простору. "Тако су 6. маја 1992. године на Ђурђевдан почињени масовни злочини, затим на Видовдан 1992. године и некако нам је остала урезана фотографија мајке Добрине Продановић, која држи лобању свога сина Живана, који је имао само 26 година када су га муслимани мучили и убили у видовданском покољу у селу Ратковић", подсјетио је Арбутина. Злочин у селима Залазје и Сасе, додао је он, почињени су на Петровдан 1992. године, а по злу чувени злочин у селу Кравица на православни Божић 1993. године. "Зато је изузетно битно да се сваке године окупљамо, да се подсећамо, да памтимо, учимо и знамо, да формирамо и подржавамо институције које се баве управо овим страдалничким страницама наше прошлости", рекао је Арбутина. Он је посебно истакао изузетан допринос Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, који, како је навео, ради национални посао за цјелокупан српски народ тако што истражује, проучава, публикује и опомиње све кроз какав пакао су Срби прошли током Одбрамбено-отаџбинског рата. У Братунцу се данас обиљежавају 33 године од страдања српског народа у средњем Подрињу и Бирчу, гдје је у протеклом рату убијено 3.267 Срба. Тај дан у Републици Српској проглашен је Даном жалости. Помен страдалима служиће патријарх српски Порфирије у присуству највиших званичника Српске и Србије.