СЛУЖЕН ПОМЕН УСТАНИЦИМА У КРЕКОВИМА

НЕВЕСИЊЕ, 6. ЈУЛА /СРНА/ - Његово преосвештенство владика диоклијски Пајсије служио је код спомен-обиљежја у селу Крекови помен херцеговачким устаницима поводом 150 година од Невесињске пушке, устанка против отоманске власти.

Помену су присуствовали предсједник Српске Милорад Додик, премијери Српске и Србије Радован Вишковић и Србије Ђуро Мацут са министрима, предсједници народних скупштина Републике Српске Ненад Стевандић и Црне Горе Андрија Мандић, те архијереји Српске православне цркве. Претходно су званичници Републике Српске, Србије и Црне Горе положили вијенце на спомен-обиљежје посвећено херцеговачким устаницима. У оквиру централног обиљежавања 150 година од Невесињске пушке на Тргу слободе у Невесињу одржана је свечана академија. Обиљежавање овог значајног историјског догађаја заједнички организују Република Српска и Србија. Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови код Невесиња 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе. То је временом прерасло у српско-турски рат. На Берлинском конгресу 1878. године Србија и Црна Гора добиле су независност и територијално проширење, док је Аустро-Угарска на 30 година окупирала БиХ. Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ. Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежње код Невесиња.