ПАРАСТОС ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ОГЊЕНУ МАРИЈУ

ТРНОВО, 30. ЈУЛА /СРНА/ - У Трнову је данас обиљежен Дан страдања српског становништва у тој општини, гдје су се присутни уз пламен свијећа и молитву присјетили и поклонили сјенима овдашњих страдалих Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Овај меморијални догађај почео је литургијом у Храму Светог Ђорђа, а настављен је парастосом код Централног споменика гдје су положени вијенци и цвијеће многобројних делегација. Начелник Трнова Мирослав Бјелица рекао је новинарима да је ова локална заједница једна од најстрадалнијих општина у протеклом рату. "Ово је за нас веома, веома тужан дан јер смо прије 33 године напустили наша огњишта, а већ сутрадан нам је срушена црква, убијен свештеник, а потом су у Ледићима звјерски убијени чак и осамнаестомјесечна беба и старица од 94 године", подсјећа Бјелица. Према његовим ријечима, у Трнову је тада уништено више од 80 одсто стамбеног фонда, а 13 одсто српског становништва Трнова је смртно страдало и своје животе уградило у темеље Републике Српске. Он је додао да се руководство и грађани ове изразито неразвијене општине и дан-данас боре са посљедицама рата покушавајући да обнове стамбени фонд, те да подигну животни стандард мјештана ревитализацијом ријетких привредних субјеката, образовањем дјеце, бољом здравственом заштитом, афирмацијом спорта и културе међу младима. Бјелица истиче да Срби овог краја успјешно одолијевају свим постратним психолошким и социјалним траумама захваљујући и свесродној подршци предсједника Републике Српске Милорада Додика и Владе Републике Српске. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија рекао је да је у току рата од 1992. до 1995. године у Трнову и околним селима страдала 101 невина цивилна жртва, а за одбрану огњишта од агресора живот је положило 130 трновских бораца. Он је подсјетио на херојску борбу Трновског батаљона, специјалне јединице Војске Републике Српске "Белих вукова", Прве моторизоване гардијске бригаде, српских бораца из Гацка, Калиновика, Фоче, Сарајевско-романијске регије, али и цијеле Републике Српске. Он сматра да се злочин према Србима у Трнову наставља и послије рата, јер никад нико није одговарао и није осуђен за невине српске жртве на подручју 13 трновских села. Почаст страдалим цивилима и борцима Трнова одале су делегације Борачке организације Републике Српске, Трећег /Република Српска/ пјешадијског пука Оружаних снага БиХ, Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, као и представници Института за нестала лица БиХ, општина Трново и Калиновик, те борачких организација и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата из Трнова, Калиновика, Гацка и Фоче. Учесници данашњег меморијалног догађаја одали су почаст и српским жртвама на споменику на Рогоју. На подручју Трнова припадници такозване Армије БиХ починили су најмонструозније злочине над српским живљем, а од крвничке руке нису могла побјећи чак ни дјеца. Најмлађа цивилна жртва на подручју Трнова имала је 18 мјесеци, а најстарија 96 година. У току рата од 1992. до 1995. године у Трнову и околним селима страдала је 101 цивилна жртва, а за одбрану огњишта од агресора живот је положило 130 трновских бораца.