ДОДИК: НЕВЕСИЊСКИ УСТАНИЦИ ПОНОС СРПСКОГ НАРОДА

НЕВЕСИЊЕ, 6. ЈУЛА /СРНА/ - Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је данас да су славни Невесињци, који су прије 150 година дигли устанак, учинили да Невесиње више није само географска тачка, него темељ српске историје, српског идентитета и понос српског народа.

"То је народ који се увијек борио за слободу. Слобода је кључна ријеч кроз нашу историју, она је повела готово голоруки народ Херцеговине у устанак", рекао је Додик на свечаној академији поводом 150 година од Невесињске пушке, устанка који су неустрашиви Херцеговци подигли против Османског царства. Додик је нагласио да није епска прича да су многи јунаци кренули без ичега у борбу, да би од непријатеља заробили прво оружје, које су, кад су падали, предавали својој браћи. "Наша историја говори да српски народ није пристајао да поде потлачен, трпио је али је маштао о слободи и искористио је прву прилику да се за њу бори. Срби су на овим просторима дигли 136 устанака и буна, сви су били угушени у крви, а њихове вође набиајне на колац", нагласио је Додик. Предсједник Српске је поручио да ништа није зауставило српску борбу за слободу, јер су се Срби увијек борили за свој народ и своју вјеру. "Ми данас морамо да водимо рачуна о својој слободи, свом народу, својим земљама и плановима. Устаници су тада у Херцеговини имали исти овај порив и сан, као и ми данас, да један народ буде заједно, да не буде подијељен, да буде свој јединствен српски народ", истакао је Додик. Република Српска, додао је Додик, и данас се бори за иста права. "Овај устанак говори о томе да револуције покрећу они који су присиљени и који морају и који нису хтјели да мијењају своју вјеру како би сачували живот", навео је Додик и додао да је од првог устанка до данас, српска историја дубоко страдалничка. Свечаној академији присуствују Његова светост патријарх српски Порфирије, савјетник предсједника Србије Милош Вучевић, предсједници народних скупштина Републике Српске Ненад Стевандић и Црне Горе Андрија Мандић, те предсједници влада Српске Радован Вишковић и Србије Ђуро Мацут са министрима. Присутни су и начелници источнохерцеговачких општина, као и бројне званице и гости из региона. Након свечане академије, централна манифестација се наставља код спомен-обиљежја Крекови, гдје ће у 12.45 часова бити служен помен херцеговачким устаницима и положени вијенци. Академији је претходила Света архијерејска литургија коју је у Храму Вазнесења Господњег служио Његова светост патријарх српски Порфирије. Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови код Невесиња 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе. То је временом прерасло у српско-турски рат. На Берлинском конгресу 1878. године Србија и Црна Гора добиле су независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.