КОЈИЋ: ОРИЋ ПРИМЈЕР КАКО ПРАВОСУЂЕ БиХ ОД ЗЛОЧИНАЦА ПРАВИ "ХЕРОЈЕ"

БАЊАЛУКА, 12. ЈУЛА /СРНА/ - Предсједник Организације породица заробљених, несталих и погинулих Срба Сребренице Бранимир Којић изјавио је да је Насер Орић најбољи примјер како Суд БиХ од злочинаца прави "хероје", од монструма бизнисмене, те да БиХ, док год је тако, нема никакве шансе да опстане.

Којић је нагласио да би Орић пред правосуђем БиХ прво требало да одговара за брутално убиство судије Слободана Илића, као и низ других злочина над Србима. "Ово је само један у низу злочина који су се десили српском народу у средњем Подрињу и Бирчу, за који је одговоран Насер Орић и његови војници", рекао је Којић Срни. Он је подсјетио на књигу "Планирани хаос", аутора Ибрана Мустафића, која говори како се лично Орић иживљавао и звјерски заклао судију Слободан Илића, а претходно му извадио очи. Којић је истакао да је био на суђењу Орићу када је слушао свједочења о овом злочину и тада му се ледила крв у жилама. Према његовим ријечима, "суд неправде БиХ остао је нијем и ни то свједочење није било довољно да крвника осуде". "Умјесто да труне у затвору, Насер Орић држи говор мотористима који крећу на некакав `марш мира`, који је све сем тога, јер су исти ти мотористи цијелу ноћ дивљали по Сребреници и реметили мир", рекао је Којић. У Залазју у општини Сребреница данас ће бити обиљежене 33 године од страдања 69 српских цивила и војника на Петровдан, 12. јула 1992. године, у овом селу и у Сасама, као и у Биљачи и Загонима на подручју Братунца. Осим 69 погинулих и великог броја рањених, тог трагичног Петровдана нестала су 22 Србина, од којих је седам било живих. Од 22 нестала, 10 је случајно пронађено и ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице приликом тражења настрадалих Бошњака. Посмртни остаци страдалих су послије више од годину идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, док је двоје ексхумирано, идентификовано и сахрањено раније. Десет несталих још није пронађено и њима се губи траг у логору у бившој сребреничкој полицијској станици. Од заробљених нико није преживио и нико није одговарао за њихова убиства.