НИ НАКОН 33 ГОДИНА НЕМА ПРАВДЕ ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ УБИЈЕНЕ У ЗАЛАЗЈУ НА ПЕТРОВДАН

СРЕБРЕНИЦА, 12. ЈУЛА /СРНА/ - Чланови породица Срба убијених на Петровдан 1992. године у Залазју код Сребренице поручили су данас да ни након 33 године нема правде за српске жртве, да ране не зарастају и да вјерују да злочинце неће заобићи Божија правда.

Поводом обиљежавања 33 године од страдања 69 српских цивила и војника на Петровдан 1992. године, данас је код споменика и спомен-костурнице убијеним и погинулим Србима у два посљедња рата у Залазју служен парастос, те положено цвијеће. Помену су присуствовали савјетник српског члана Предсједништва БиХ Маја Гачић, начелник општине Сребреница Милош Вучић, замјеник начелника Братунца Нинко Тешић, предсједник Покрета социјалиста Александар Вулин, потпредсједник СРС-а Александар Шешељ, те представници општинских организација простеклих из протеклог рата. Начелник Сребренице Милош Вучић рекао је да је ово тужан дана за српски народ у Сребреници. "Тужни су Петровдани већ 33 године, јер не престаје бол и туга за погинулима који су бранили свој народ и Републику Српску. Додатна бол је што нико није процесуиран, а камо ли осуђен за убиства заробљеника који су били живи. То говори какво је правосуђе и какав је однос према српском народу", истакао је Вучић. Он је рекао да се сјећање мора његовати и да ће учинити све да се асфалтира пут до Залазја како би мјештани, али и делегације могле чешће да дођу и прислуже свијеће и одају почаст погинулима. Драгица Лазаревић је на Петровдан остала без мужа Момира и браће Бранка и Петка, који су заробљени на Залазју. "Брат Петко је нађен без главе у сметљишту. Жалосно је ово шта се ради српском народу за који не постоји правда, јер нико не одговара за убиства Срба. То су законитости и правила које нам Запад намеће. Да се унапријед окриви једна страна и на основу тога касније судови пресуђују не улазећи у законитост те осуде", каже Драгица. Он је истакла да ране не зарастају. "Овдје на Залазју побијена су браћа и фамилија моје мајке 1943. године, а у протеклом рату овдје су ми убјени супруга, двојица браће, дјеверови, рођаци", прича кроз сузе Драгица. Она је додала да већи број убијених није био ожењен и да немају потомака. "Није Мара Јеремић дочекала да нађе свог сина Марка. Радован је нађен и сахранила га је прије 13 година и умрла је од туге не дочекавши да сахрани и Маркове кости", говори Драгица. Прије парастоса, чланови породица погинулих, саборци, борачке и општинске делегације Сребренице и Братунца положили су цвијеће на гробљу у Братунцу, гдје је сахрањен највећи број убијених, те на српским стратиштима у Биљачи и Сасама. Парастосом на Залазју завршен је петодневи меморијални, духовно-хуманитарни и културно-спортски програм "Петровдански дани" који је, поводом 33 године од страдања сребреничких Срба, организовао општински Одбор за обиљежавање српског страдања. На Петровдан 1992. године јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића наставиле су систематско и планско етничко чишћење Срба у овој и сусједној братуначкој општини, које је почело у априлу. Они су упали у више српских села убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле. Осим 69 погинулих на Петровдан 1992. године, нестало је и заробљено још 22 Србина од којих се 10 још воде као нестали, а велики број је рањен. Након мучења и злостављања у сребреничким логорима сви су убијени, а посмртне остатке њих 10 случајно је пронашао тим за тражење несталих из Тузле 10. јуна 2011. године у Залазју, приликом тражења муслиманских жртава. Послије више од годину дана, ти посмртни остаци су идентификовани и сахрањени 2012. године на Петровдан, два су пронађена и сахрањена раније, а за још 10 Срба несталих тог дана и даље се трага.