ГАВРИЛО ПРИНЦИП - АТЕНТАТОР И ПАТРИОТА

БИЈЕЉИНА, 24. ЈУЛА /СРНА/ - Гаврило Принцип /1894-1918/, члан "Младе Босне" и атентатор на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда, рођен је 25. јула 1894. године.

Принцип је као малољетник осуђен на 20 година тешке тамнице, а због нехуманих затворских услова и свакодневног мучења, оболио је од туберкулозе. Припадници "Младе Босне" су за 28. јун, Видовдан, 1914. године планирали атентат на Фердинанда. Након што то није пошло за руком Мухамеду Мехмедбашићу и послије неуспјешног покушаја Недељка Чабриновића, Принцип је извршио атентат. Принцип је рекао на суђењу да је Фердинандова супруга Софија страдала сплетом околности и да није била мета атентата. Према свједочењима савременика и записницима са суђења, Принцип се пред полицијом и судом држао херојски. Казну је служио у самици, гдје је полако умирао од глади и болести, а пребијан је систематски и свакодневно. Како су након окончања рата свједочили неки чувари и затвореници, Принцип је добијао храну тек сваки пети дан. Мучен је звјерски на разне начине. Мучитељи би га ставили у дрвено буре у које је претходно било закуцано мноштво великих ексера, па би га котрљали док би се велики ексери забадали у Гаврилово тијело. Принцип је сахрањен тајно, у ноћи између 28. и 29. априла 1918. године. До краја рата нико није знао гдје му је гроб. Међутим, један аустроугарски војник, Чех Франтишек Лебл је послије рата открио мјесто на којем Принцип почива. Он је добио наређење да сахрани Гаврила на мјесном католичком гробљу, са инструкцијама да не смије да открије гдје је гроб. Ипак, Лебл је исте те ноћи начинио скицу гробља и Принциповог гроба, те је послао своме оцу да је сачува у случају да буде послат на фронт и погине. Принципови посмртни остаци су, заједно са Чабриновићевим, остацима Трифка Грабежа и других завјереника умрлих у Терезину, пренесени у Сарајево и ту сахрањени у заједничку гробницу. Сарајево је дуго након Првог свјетског рата у свијету било познато по атентату извршеном поред Латинске ћуприје. Мост је деценијама носио име Гаврила Принципа, да би га бошњачке власти током сукоба деведесетих година прошлог вијека преименовале поново у Латинску ћуприју. То је урађено у оквиру акције чији је циљ био промјена имена свих сарајевских улица које су носиле имена знаменитих Срба.