СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 20 СТРАДАЛИХ СРБА ИЗ ХРАНЧЕ

БРАТУНАЦ, 25. ЈУЛА /СРНА/ - У Братунцу је служен парастос за 20 погинулих Срба из братуначког насеља Хранча у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године када су муслиманске снаге упале у ово село са више страна, убијајући српске цивиле код њихових кућа.

Овим су обиљежене 33 године од погибије седам српских цивила из овог насеља, међу којима су биле три жене, Живанка Лукић, Достана Цвјетиновић и Љубица Мирковић. Парастос је служен код централног спомен-крста на градском гробљу у Братунцу, а одата је и почаст, те положено цвијеће. Осим породица страдалих, цвијеће су положиле делегације општине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила. Хранча је опасана муслиманским селима и напад на село изведен је са свих страна. Преживјели мјештани испричали су да је напад почео око 15.30 часова, да се запуцало са више страна и уз галаму, лупање и вику упали су у село и убијали све редом говорећи "Хватај их живе, штеди муницију". Убијено је седам мјештана у двориштима, а већина становника успјела је низ корито Глоговске рјечице да се извуче из села према Братунцу. Мјештанин Драгомир Митровић нестао је 10 дана прије напада на Хранчу и још није пронађен. Њега су муслимански војници ухватили код оваца и изгубио му се сваки траг. На данашњи дан 1992. године, мјештанин Хранче Миленко Млађеновић тешко је рањен. Задобио је прострелну рану кроз плућа. "Док сам био свјестан тражио сам воде. Мислио сам да издишем и да су ми посљедњи тренуци живота. Срећом, нису ми дали воде у том хаосу и преживио сам након дугог лијечења", присјетио се Млађеновић. Он је навео да је напад на село почео са свих страна, уз страшну галаму, што је давало утисак да је огроман број нападача. "Након рата, неки познаници - Бошњаци, причали су ми да је у том нападу учествовало 600 припадника муслиманских војних формација из Сребренице и околних села предвођених Насером Орићем", навео је Млађеновић. Гордана Стевановић рекла је да је њена мајка Љубица Мирковић убијена са леђа, бјежећи 200 метара од куће према Братунцу, гдје је исјечена. Предсједник братуначке Борачке организације Зоран Гвозденовић рекао је да је злочин у Хранчи још један у низу без казне, који су током 1992. године починиле муслиманске снаге над Србима у овој општини, односно регији. "Не смијемо и нећемо заборавити жртве јер сјећање на њих подсјећа на стварање и одбрану Републике Српске и слободу коју она гарантује српском народу са лијеве стране Дрине", поручио је Гвозденовић. Он је рекао да су муслимански војници кукавички убијали ненаоружано цивилно становништво, што, како је навео, говори о њиховом карактеру, али и намјерама да буде уништено све српско. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Радојка Филиповић изјавила је да се стравичан злочнио догодио на данашњи дан. Она је подсјетила на то да нико није процесуиран за убиства цивила и масовне бројне злочине над Србима у околини Братунца и Сребренице. Према њеним ријечима, предмет у вези са Хранчом, у Тужилаштву БиХ је означен као сложен и сакупља прашину. "Тужилаштво чека да свједоци и злочинци премину и да предмет буде затворен као да се ништа није десило", изјавила је Срни Филиповићева. Она је истакла да су породице огорчене због рада правосуђа БиХ, селективног приступа предметима ратних злочина и дијељења правде, јер Тужилаштво и Суд годинама процесуирају Србе, а опструишу подизање оптужница и вођење поступака против починилаца злочина над српским народом. "То се може окарактерисати као правосудна диктатура и терор над породицама српских жртава и српским народом, који трају више од двије деценије", анвела је Филиповићева. Према њеним ријечима, таквим селективним и необјективним радом судова, бошњачка страна, уз подршку странаца, жели исписати лажну историју која је неприхватљива за српски народ. Она је рекла да ће се о оваквим злочинима говорити стално и чувати сјећање на страдале, преносећи истину о српском страдању и судској неправди. Филиповићева је подсјетила да су напади извођени неколико дана на Загоне, Горње Магашиће и Хранчу, да је Горњим Магашићима убијено осам српских цивила 20. јула 1992. године, а указала је и на друга страдања у којима је у једном дану убијено по неколико десетина Срба. У Хранчи, као и осталим селима око Сребренице и Братунца, муслиманске формације побиле су становнике које су затекли, опљачкале покретну имовину, а куће и осталу непокретну имовину попалиле. Група мушкараца пружала је отпор до стизања помоћи из Братунца, што је омогућило да се спасе неколико тешко рањених мјештана, јер нападачи нису остављали живе Србе које су стигли без обзира да ли су цивили и нејач. Осим осам убијених на данашњи дан, рањена је 21 особа српске националности и запаљено 50 српских кућа у Хранчи.