ОДАТА ПОЧАСТ ПОГИНУЛИМ УСТАНИЦИМА У БОЉАНИЋУ И ПРИДЈЕЛУ

ДОБОЈ, 27. ЈУЛА /СРНА/ - У Добоју је данас обиљежен Дан устанка против фашизма у Другом свјетском рату, а о љубави према слободи и правди која је довела до ослобођења овог града свједочи Спомен-костурница са посмртним остацима 111 стријељаних устаника, од којих је 110 Срба, чије кости почивају у крипти у Парку народних хероја.

Почаст погинулим устаницима и цивилима одата је у добојским насељима Подновље и Бољанић, гдје су вијенце код споменика положиле делегације добојског Удружења антифашиста и бораца СУБНОР-а. Предсједник Удружења антифашиста и бораца СУБНОР-а Добој Далибор Ђурић рекао је Срни да данашње обиљежавање Дана устанка против фашизма представља континуитет очувања културе сјећања о истини у борби против ревезионистичких покушаја искривљивања историјских чињеница о томе да су током антифашистичке борбе у БиХ од 1941. до 1945. године Срби чинили 78 одсто жртава у партизанским јединицама. Указујући на дешавања од бомбардовања Београда 6. априла 1941. године у њемачкој војној акцији "Операција казна", преко 10. априла када је под заштитом њемачког Рајха у Загребу проглашена Независна Држава Хрватска, Ђурић је истакао да је усташки режим одмах кренуо са геноцидном политиком према Србима, који су се спонтано организовали и пружали отпор терору. "Такав отпор био је 6. маја у околини Санског Моста на Ђурђевдан када су се Срби сукобили са усташама, а затим и 3. јуна у источној Херцеговини, у околини села Дрежње код Невесиња, као одговор на усташко убијање Срба и бацање у Коритску јаму", рекао је Ђурић, који је историчар. Он подсјећа да се након тога слободарски дух отпора Срба, још војно неорганизован, спонтано ширио и у друге крајеве Херцеговине. Према његовим ријечима, до организоване војне борбе против сила осовине долази 27. јула у Дрвару и Србу, тада подручја Врбаске и Савске бановине у којима су етнички доминантно било насељени Срби, од српских сељака који су и чинили основу отпора јер у том периоду још није био јасно дефинисан комунистички и равногорски покрет. Он каже да је на подручју Добоја устанак подигнут 22. на 23. август 1941. у насељу Осјечани, гдје је пукла прва устаничка пушка, а потом и на Преслици са које се устанак ширио све до 17. априла 1945. године, када је Добој ослобођен у Другом свјетском рату. У Народноослободилачком рату погинуло је 695 бораца са добојског подручја, а у усташко-фашистичке логоре одведена су и убијена 642 борца и цивила. Због геостратешког значаја, Добој је током Другог свјетског рата био упориште њемачких, легионарских, те усташко-домобранских снага са репресивним системом нарочито диригованим од римокатоличког свештеника Драгутина Камбера, против којих се народ добојског краја борио све до ослобођења 17. априла 1945. године. У крипти Спомен-костурнице налазе се и посмртни остаци 111 мјештана, од којих је 110 Срба, које је усташки пријеки суд у Добоју 1941. године осудио на смрт и стријељао. Дан устанка обиљежава се 27. јула у знак сјећања на овај датум 1941. године, када су почеле прве оружане акције против фашизма и створене прве мање слободне територије на овом дијелу Балкана.