ВИНСЕНТ ВАН ГОГ - СЛИКАР РУДАРА И СУНЦОКРЕТА

БИЈЕЉИНА, 28. ЈУЛА /СРНА/ - Сликарски геније Винсент ван Гог /1853-1890/, "луди самоубица" и "сликар сунцокрета", како су га назвали поклоници и критичари, умро је 29. јула 1890. године.

Породица је на Ван Гога гледала као на неког ко је осуђен на неуспјех. Од сваког посла који би започињао, било да је радио као продавац умјетнина, поморски официр или лаички проповједник, одустајао би врло брзо. Он се 1879. године сели у белгијски рударски регион гдје покушава да "живи свој позив". Изнајмљује стан код једне породице у Кусмесу и живи у сиромаштву. Невоље рудара остављају велики утисак на њега. Ван Гог се идентификује са људима који раде у Боринажу, рударском басену у Белгији. Почиње да слика животе сиромашних људи. Винсент ван Гог спуштао се на дубину од 700 метара како би осјетио тежину живота рудара, а свом брату Теу писао је да су га шокирали уски ходници и тама која влада под земљом. По повратку кући, слика тамним бојама - поља и сељаке на раду. За скицу слике "Људи који једу кромпир" била му је потребна цијела зима док је није завршио. Ван Гогови радови препуни су туге, док поједини ликови изгледају као да имају анатомску грешку. Ван Гог убио се 29. јула 1890. године, а револвер за који се вjерује да га је холандски сликар употријебио за тај чин продат је својевремено за 130.000 долара на аукцији у Паризу. Нико није слутио да ће овај умјетник постати један од најзначајних сликара свих времена.