НЕЗАКОНИТ ВЈЕРСКИ СКУП НА ОСТАЦИМА МАНАСТИРА ПОКУШАЈ ПРИСВАЈЊА НАСЉЕЂА СПЦ

БЕОГРАД, 28. ЈУЛА /СРНА/ - Министарство културе Србије истакло је да незаконит вјерски скуп на остатацима српског средњовјековног Манастира Богородице Хвостанске у општини Исток, који је обавио римокатолички свештеника, представља покушај ревизије историје и присвајања културног и духовног насљеђа СПЦ.

Позвало је све релевантне међународне организације да реагују и осуде узурпацију остатака српског средњовјековног манастира и покушаје прекрајања историје. Ово министарство је најоштрије осудило незаконито одржавање вјерског обреда и јавног скупа унутар специјалне заштићене зоне археолошког налазишта манастира, на остацима српске средњевјековне цркве, код села Студеница, без знања и сагласности СПЦ. "Овај чин представља и кршење и прописа које су саме привремене институције у Приштини донијеле о специјалним заштићеним зонама српских православних манастира, цркава и осталих вјерских мјеста, као и историјских и културних мјеста која имају посебан значај", пише у одговору Министарства за Косово онлајн. Како се истиче, посебно је алармантна чињеница да је овај догађај дио све учесталијих настојања Приштине да се "преко псеудоисторијских интерпретација изврши ревизија историјских извора и изобличи вијековни идентитет простора који је несумњиво и континуирано био у духовној, културној и институционалној надлежности СПЦ". Министарство је навело да такав приступ није само штетан, већ и опасан, јер му је циљ да се српско културно и вјерско насљеђе избрише или утопи у културно насљеђе такозваног Косова фалсификовањем прошлости и занемаривањем историјских чињеница, и да, у крајњем случају, онемогући опстанак Срба на вијековним просторима. "Tоме у прилог говори и чињеница да је током скупа, римокатолички свештеник својим говором подстицао међуверску и међуетничку нетрпељивост", наглашено је у саопштењу. Српски средњовјековни Манастир Богородице Хвостанске изграђен је у стилу рашке школе и подигнут у оквиру епископије коју је Свети Сава основао 1219. године. Манастир је био у непрекидној литургијској употреби СПЦ све до краја 17. вијека, када је због бурних историјских дешавања претрпио оштећења, а бројни средњовјековни натписи и документи из 13. вијека свједоче о духовном и историјском значају манастира. Раније данас Епархија рашко-призренска затражила је заштиту и упозорила да је у овом манастиру 23. јула одржан вјерски обредом, гдје је римокатолички свештеник са Косова Фран Кољај одржао говор са отвореним националистичким порукама, користећи запаљиви језик који подстиче међуетничку и међувјерску мржњу.