ВУК МАНДУШИЋ - ЦРНИ ВЛАХ КОЈЕГ СУ СЕ ТУРЦИ БОЈАЛИ

БИЈЕЉИНА, 30. ЈУЛА /СРНА/ - У борби са Турцима 31. јула 1684. године погинуо је прослављени српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић, уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији јунак народне ускочке епике.

Његови савременици свједочили су да је био храбар војник, скроман и некористољубив војвода. "Кад би му успјело да шта узме у бробама све би подијелио међу војницима, који су га вољели, поштовали и слушали исто онолико колико су га се Турци бојали", записао је млетачки провидур Леонардо Фосколо. Када се тачно родио Вук Мандушић није познато, као што се поуздано не зна ни мјесто његовог доласка на свијет - највјероватније је ријеч о Далматинској загори, а најбољи кандидат је мјесто Рупе, код Скрадина. Алтернативне хипотезе су оне према којима води поријекло из Велестова, код Цетиња, или македонског Тетова. Ондашњи извори називају га Морлаком, што је ријеч изведена из италијанске ријечи Морлако и латинске Морлахус, са значењем Црни Власи. Власима је називано хришћанско, махом православно становништво БиХ, Далмације и Крајине. Вук Мандушић био је главни командант морлачке војске, један од најистакнутијих харамбаша у Далматинској загори који се борио против Османског царства у Кандијском рату. Он је један од чувених јунака српске епске поезије којег је Петар Други Петровић Његош овјековјечио у "Горском вијенцу": "...а у руке Мандушића Вука/ биће свака пушка убојита!".