У СВЈЕТСКОЈ ИСТОРИЈИ НЕЗАБИЉЕЖЕН СЛУЧАЈ ДА СУ МРТВЕ ДВАПУТ УБИЈАЛИ

БЕОГРАД, 6. АВГУСТА /СРНА/ - Злочин почињен над Србима у Пребиловцима је незабиљежен у свјетској историји јер су жртве прво свирепо умориле усташа у августу 1941. године, а њихови потомци пет деценија касније - 1992. године минирали мошти мученика како би заувијек сакрили трагове свог звјерства и чин чистог геноцида, изјавио је Срни оснивач Српског националног друштва "Пребиловци" из Београда Миленко Јахура.

"Једнако страшно као убијање нејачи - жена, дјеце и стараца је и то да су њихови земни остаци минирани у овом рату. Установљено је да је уништено око 90 одсто остатака. Мишљење је стручњака да је то урађено пластичним експлозивом, који уништава и кости", рекао је Јахура. Он је навео да је након кукавичког чина "убијања мртвих" на мјесту миниране крипте и цркве која је била у изградњи све до поновне обнове била депонија, а да је преко српских парцела направљен пут, који никада није постојао. "Иживљавали су се. Остале су упамћене ријечи командујућег акције `Чагаљ` генерала Јанка Бобетка – `Пребиловци , село на злу гласу, сад по њима дивље свиње пасу`", каже Јахура. Он је нагласио да је Божија правда, ипак изнад свега и да српски народ данас прославља своје Свете мученике пребиловачке и херцеговачке који над својим селом и Херцеговином бдију са неба. "Стицајем околности ја сам саставио иницијативу на основу које је Свети архијерејски сабор донио одлуку да се Свети пребиловачки мученици прослављају 6. августа на дан страдања већине, оних који су усмрћени у јами, али нису сви убијени ту већ и на другим локацијама по селу", напомиње Јахура. САМО ДВИЈЕ ПОРОДИЦЕ НИСУ ИМАЛЕ ЖРТВЕ Он је рекао да је његова мајка Јока, чије је дјевојачко презиме Екмечић као дјевојка случајно избјегла смрт, али да је њена породица страдала, као што су обезглављене и у црно завијене говово све породице у том мјесту. "Само двије породице у цијелом селу нису имале жртве. Све друге су страдале", истакао је Јахура. Он је нагласио да је посебно тешка судбина породице Трипка Ћирића званог Ћиро, који је имао девет кћери, а неколико година прије покоља - 1938. године добио и дуго жељеног сина. "Е, ових свих девет сестара са мајком су бачене у јаму, а несрећног Трипка су ухватили у претрази терена, заклали су му дијете у наручју, онда послије и њега", свједочи Јахура. ЗАПАМЋЕНО МУЧЕЊЕ НАД УЧИТЕЉИЦОМ СТАНОМ АРНАУТ Он је нагласио да није било милости ни лаке смрти за Пребиловчане, али да је у народу остало запамћено мучење и иживљавање над учитељицом Станом Арнаут и њених 120 ученика над чијом се судбином згрозио и фашистички генерал Алесандро Лузано и о призорима које је затекао у сеоској школи извијестио Бенита Муслолинија. "Памти се и убиство Милене Медан. Када је кренуо покољ и бјежање, она се порађала. Извадили су јој дијете из утробе, заклали га, вратили у утробу и зашили, а онда је затрпали овдје иза села. Прво јој је дијете било", каже Јахура. Јахура је рекао да су у околним селима усташе углавном убијале мушкарце, а у Пребиловцима све што је било живо. "Остало је много стараца, дјеце, младића, жена. Нису имали милости ни према коме", рекао је он. Поучени искуством комшија доста зрелих мушкараца из Пребиловаца се пред упад усташа склонио из села и тако преживио. "Они су се по правилу одмах оженили. Одлучили су да обнове породице. Углавном су женили удовице из околних села јер су тамо претходно поубијали све мушко што су затекли. Неки су довели и пасторке и тако се наставили. Наоружали су се и већ те године прославили Никољдан. Иначе, 90 одсто породица у Пребиловцима слави Светог Николу. Свијеће су стављали у пушчане цијеви. Формирали су чету устаничку и кренули да се боре против џелата", наводи он. Јахура је рекао да је на споменицима неких од жртава из августа 1941. године били злокобни и упозоравајући епитафи. "Има на споменицима написано неким - `Живи будите будни` или `Не вјерујте тишини што се јавља, могле би мртве усташе да нам сe напију здравља`, као што је и било. Отварани су нам гробови, спаљивани су мртви 1992. године. Ипак, дио је нас је преживио некако све и село је у једној мјери обновљено", прича Јахура. КАНОНИЗАЦИЈА ПРЕБИЛОВАЧКИХ МУЧЕНИКА - БОЖИЈА ПРАВДА Јахура је закључио да је Божија правда и велика побједа канонизација мученика и подизање храма у којој се данас служи литургија и они прослављају. Злочин у Пребиловцима додјелио је том селу у Херцеговини, судбину, какву је доживјело, у Другом свјетском рату, још једино село Лидице у Чешкој. У пресуди усташком злочинцу и команданту напада на Пребиловце Ивану Јовановићу Црном Окружни суд у Мостару је констатовао да су потпуно угашена 33 пребиловачка огњишта и да је укупно страдало - убијено, погинуло или бачено у шурманску јаму 830 лица. На празник Благе Марије 4. августа 1991. године. у крипти Спомен-храма у Пребиловцима /тада у изградњи/ похрањени су посмртни остаци око 4.000 Срба из тог и осталих стратишта доње Херцеговине, а опијело на које се чекало пола вијека служио блаженопочивши патријарх српски Павле. Током рата у јуну 1992. године све куће у Пребиловцима су биле спаљене и срушене,а Хрвати су минирали и сравнили са земљом спомен-костурницу, претворивши сав простор у дивљу депонију. Спомен-храм Христовог васкрсења у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015, а исте године су пребиловачки мученици уписани у књигу светих. Име Ивана Јовановића Црног је међу око 1600 усташа погинулих "за хрватску слободу" на споменику у Чапљини подигнутом 2002. године.