ГОЈКО ЂОГО: КОЧИЋ ЈАРКО ОСВЈЕТЉАВА ЈЕДАН ПЕРИОД СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

БЕОГРАД, 9. АВГУСТА /СРНА/ - Књижевник Гојко Ђого, добитник овогодишње Кочићеве награде за цјелокупно књижевно дјело на српском језику, изјавио је Срни да га ово признање много радује, истичући да Кочић јарко освјетљава један период српске историје.

"Ја Кочићеве приче, и родољубиве и сатиричне, претежно доживљавам као песме у прози са развијеним сижеом, као симболичне повести", рекао је Ђого. Он је додао да Петар Кочић јарко освјетљава један период српске историје и свједочи о томе како се смјена два царства, два господара, два друштвена модела и два цивилизацијска кода преламају у животу обичних људи. Када феудално обичајно право замјењује закон, и то безакоњем, каже Ђого, та бездушна и грамзива аморална нова класа домаћих и туђих чарширлија у неповрат потискује аграрну културу и патријархални етос. "Та смена крста и полумесеца збива се пребрзо и преко ноћи. Крајишници је доживљавају на симболичан начин као природну катастрофу, као олују у којој се губе пометени људи", навео је Ђого. Отуда, додаје он, од пошасти страдају толики Кочићеви праведници и добрице, најплеменитији и најдушевији изданци свог рода, најбоље мегданџије, најбоље и најљепше жене, најимућније и најбројније фамилије и њихова блага. Старци и дјеца, напомиње Ђого, као симболични представници, не једног него два и три нараштаја, изгубљени лутају и гину у мећави и магли, замеће их снијег, као што Крајину "замеће нови вакат". "Могло би се рећи, да се на крају нашалим, да Кочићеве поруке да се `ово недоба може само уз ракију преживјети` на свој начин дозивају и са нашим временом", рекао је Ђого и додао да је обавијештен да ће му Кочићева награда бити уручена 30. августа у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци. Кочићева награда додјељује се књижевнику којег одликују слободарски дух Петра Кочића, чистота и пуноћа српског језика, као и високоестетске умјетничке вриједности. У образложењу жирија Удружења књижевника Републике Српске наводи се да Ђого гради властите говорне и језичке пјесничке форме, те да без патетичности показује које су неслућене могућности језика и да је језик не само темељ књижевности већ и оружје и оруђе које неприкосновено гарантује националну и сваку другу егзистенцију српског народа, Кочићу на понос. За Ђогу се истиче да се од почетка стварања огласио аутентичним гласом пјесника модерног сензибилитета какав је и данас, те да посједује особен сензибилитет сагледавања и поимања свијета, да је пјесник снажног критичког импулса и животно освијештеног осјећаја вриједности и незамјењивости слободе у свим њеним видовима. Указујући на "вунену трилогију" коју чине "Вунена времена", "Црно руно" и "Клупко", жири је навео да књижевно дјело и живот Гојка Ђоге представљају својеврсну одбрану насушно важног феномена хуманистике, а то је аутономија пјесника и пјесничког чина, аутономија умјетности.