АЛИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ - ЈЕДАН ОД НАЈОДГОВОРНИЈИХ ЗА КРВОПРОЛИЋЕ У БиХ

БЕОГРАД, 9. АВГУСТА /СРНА/ – Историчар Милош Ковић је изјавио за Срну да је муслимански ратни лидер Алија Изетбеговић сигурно један од најодговорнијих за крвопролиће у БиХ.

"То што Изетбеговић није осуђен у Хашком трибуналу не значи да неће подлећи суду историје", рекао је Ковић, коментаришући то што је синоћ у Зеници свечано обиљежено сто година рођења Изетбеговића, гдје је називан "мислиоцем и државником". Ковић је рекао да се данас, у оквиру политичке употребе историје, могу правити приредбе, представе и перформанси, али нико неће измаћи суду историје. "Вријеме је најбоље решето и вријеме је најбољи судија. У времену које је пред нама, историчари, а и други истраживачи, сталожено ће доносити закључке и судове о свачијој историјској улози. А према мом мишљењу, Алија Изетбеговић је једна од најодговорнијих личности за крвопролиће у БиХ", истакао је Ковић. Он је подсјетио да се Алија Изетбеговић појављује у јавном животу први пут као присталица исламистичких политичких концепција већ у младости, у добу Другог свјетског рата. Ковић је навео да се потом Изетбеговић појављује као политички дисидент у вријеме комунистичке Југославије, поново у знаку политичког ислама, да би се у одлучујућем времену разбијања Југославије профилисао као водећи идеолог исламизма на основу "Исламске декларације", која је врло отворено и јасно, програмски заступала исламизацију БиХ. Он је истакао да се Изетбеговић након тога појављује и као политички вођа муслиманског, односно бошњачког народа, а да је у вријеме почетка рата у БиХ већ имао унапријед припремљене наоружане паравојне структуре, засноване на некадашњој Територијалној одбрани. "Када је рат у БиХ почињао, он је за њега већ увелико био спреман. Одлуке је доносио искључиво и само у правцу независности БиХ, чак и против слова /тадашњег/ Устава БиХ, који није дозвољавао мајоризацију двије националне заједнице насупрот вољи треће. Управо то је урађено са проглашењем независности", указао је Ковић. Он је истакао да се Исламска декларација чак залаже за плаћање најскупље цијене, а то је цијена у људским животима, да би се стекла исламска БиХ. У том смислу, додао је Ковић, поступање, залагање и борба Изетбеговића за независну БиХ, упркос вољи српског народа и опасности од рата, одговара и има једну унутрашњу рационалност када се узме у обзир његово залагање за плаћање највише цијене да би се стекао тај политички циљ. Дакле, појашњава Ковић, исламизација БиХ може да буде легитиман политички циљ једног дијела народа који је живио тада у БиХ и дан-данас у њој живи, али она се могла спровести само против воље Срба и Хрвата, а Изетбеговић се за то непоколебљиво залагао. Ковић је подсјетио на покушаје да се, прије рата у БиХ, постигне мир, те указао на неуспјели Београдски споразум који су заступали Адил Зулфикарпашић и Мухамед Филиповић, а у почетку и Алија Изетбеговић. Он је напоменуо да је тај договор подразумијевао да БиХ остане у саставу југословенске државе, у којој би муслимани, с обзиром и на Албанце на Косову и Метохији и у Рашкој/Санџаку/, послије православних, били најбројнија заједница и вјера. И када је тај споразум Зулфикарпашић практично постигао у Београду, Изетбеговић га је накнадно одбио иако је у почетку изгледало да га подржава. Ковић је за за Срну истакао да се одбијањем и Кутиљеровог плана, БиХ сурвала у општи крвави рат. У Босанском народном позоришту у Зеници синоћ је одржано централно обиљежавање 100 година од рођења Алије Изетбеговића током које је он представљан као неко ко се залагао за мултиетичност, те "као први предсједник БиХ", а све је преносио и БХРТ. Скуп је организовала Влада Зеничко-добојског кантона, а међу гостима је био Стјепан Месић.