ЛАЗАР ТРИФКОВИЋ - СРПСКИ РОДОЉУБ И ДОБРОТВОР

ПРЊАВОР, 14. АВГУСТА /СРНА/ - Лазар Трифковић, једна од најзначајнијих историјских личности из Прњавора, велики српски родољуб и добротвор, по занимању трговац, умро је на данашњи дан 1893. године.

Према историјским подацима, рођен је око 1852. године у Прњавору. У родном мјесту завршио је српску православну основну школу, након чега се у потпуности посветио породичном послу, трговини. Професор историје Дарио Топић у изјави за Срну каже да је Лазар Трифковић био велики добротвор који је сам или повремено у сарадњи са другим угледним суграђанима издржавао школу и учитеље српске школе у Прњавору, био на челу црквено-школске општине, а у великом обиму помогао је и градњу цркве у Прњавору посвећене Светом великомученику Георгију. Овај српски родољуб 1887. године био је кум српској православној школи у Градишци. "Трифковић је активно учествовао у светосавским бесједама и забавама, држао уводне говоре, говорио о значају Светог Саве, о пјеснику Сими Милутиновићу и другима. Слао је новчане прилоге широм БиХ, помагао српске школе, одржавање светосавских бесједа и другим поводом организованих манифестација", појашњава Топић. Када је 1875. године избио устанак у БиХ, Трифковић се склонио из Прњавора у Славонски Брод и стечену имовину оставио на милост и немилост непријатељима. У избјеглиштву, међутим, и даље ради у интересу српског народа коме морално и материјално помаже. "Као представник Прњавора 1883. године присуствовао је преносу посмртних остатака пјесника Бранка Радичевића из Беча у Сремске Карловце, тачније на Стражилово, а оно што посебно говори о значају, угледу и уважавању Лазара Трифковића је податак да је Организациони одбор тог догађаја трећу здравицу упутио управо њему као `родољубивом Србину и устрајном борцу за српска народна права`. На истој свечаности, између осталих, био је и Михајло Пупин", прича Топић. Име Лазара Трифковића се често у историјским изворима налази заједно са именима угледних јавних личности тог времена као што су Алекса Шантић, краљ Петар Карађорђевић, мис Аделина Ирби, Иларион Руварац, митрополит Ђорђе Николајевић, архимандрит Нићифор Дучић, предсједник владе и министар иностарних послова краљевине Србије генерал Саво Грујић, војвода Богдан Зимоњић и многим другим знаменитим Србима тога времена. Професор Топић, који води и Завичајни музеј у Прњавору, додаје да је Трифковић сигурно један од најзначајних људи који су допринијели развоју култа Бранка Радичевића у Прњавору. Једном од својих синова дао је име Бранко, а када је сахрањиван у гробницу са његовим ковчегом спуштено је попрсје Бранка Радичевића и неколико бројева листа "Застава" који је уређивао вођа српског народног покрета у Војводини Светозар Милетић. "У Прњавору, посебно од 1888. године, Трифковић је присутан у котарским и општинским структурама, али због своје националне оријентације од власти често прогањан и саслушаван. У неким својим дописима штампи тога времена потписивао се псеудонимима `Србин Босанац` и `Обзор`" , каже Топић. Он додаје да је занимљиво што су у истом периоду у БиХ постојала три човјека са именом Лазар Трифковић, сва тројица су били трговци и угледни јавни радници, али да се са пуним правом и упориштем у историјским изворима може закључити да је Лазар Трифковић из Прњавора био најактивнији на пољу националног рада. Овај српски родољуб и добротвор поживио је свега 42 године.