ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: СРПСКИ НАРОД ДА СЕ САБЕРЕ И РАЗГОВАРА

БЕОГРАД, 15. АВГУСТА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Порфирије указао је на потребу да се српски народ, без обзира на међусобне несугласице, сабере, разговара и види шта је најбоље за њега.

Након литургије у манастиру Сланци код Београда, српски патријарх је у бесједи позвао вјерни народ на смирење, те нагласио да без покајања нема истинског духовног напретка. "Ако нисмо спремни да чујемо и слушамо једни друге, да разговарамо и да онда у смирењу доносимо одлуке које су угодне Богу, а самим тим најбоље за нас, онда не можемо рећи да смо разумели ни слово спасења", указао је патријарх. Патријарх је подсјетио да хришћански живот не искључује падове и слабости, али да кроз смирење, покајање и љубав вјерници добијају снагу за духовну борбу, саопштено је из Српске православне цркве. Подсјетио је и да је љубав и праштање показао Свети Стефан, чији пренос моштију се данас прославља, појаснивши да се, иако каменован, молио за своје мучитеље, али и за српски народ, те да се тај дух праштања и љубави преноси кроз вијекове. Његова светост подсјетио је на значај лика и дјела Светог Стефана, те нагласио да је мученички подвиг овог светитеља, који је примјер непрекидне љубави према Богу и људима, путоказ свим хришћанима. "Потребна нам је подршка светитеља, али и заједничка, саборна молитва. Где су двоје или троје сабрани у име Христово, ту је и Он. Зато удружујемо своје молитве, не само међу собом већ и са светитељима, попут Светог Стефана", истакао је патријарх. Манастир Сланци, у народу познат и као Велики манастир, има дубоке историјске коријене. Према једном народном предању, основао га је Свети Сава почетком 13. вијека, док друго предање каже да је његов ктитор био краљ Драгутин крајем истог вијека. Први писани траг о манастиру налази се у турским документима из 1560. године, у којима се наводи да је био посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Током владавине деспота Стефана Лазаревића и касније деспота Ђурађа Бранковића, манастир је доживио процват. За вријеме деспота Ђурађа, манастир почиње да слави Светог архиђакона Стефана као своју крсну славу, а према предању, деспот је даровао манастиру и честицу моштију овог светитеља, што је додатно учврстило његов значај.