МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ: ПРЕОБРАЖЕЊЕ ЧОВЈЕКА ЈЕ ЦИЉ ЖИВОТА

САРАЈЕВО, 19. АВГУСТА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је данас у Сарајеву Свету архијерејску литургију у Храму Преображења Господњег, поводом крсне славе ове цркве.

Митрополит Хризостом рекао је да је циљ живота преображење човјека, а ако се то промаши, онда је све промашено, па и само постојање. Владика је вјерницима пожелио срећан и благословен празник Преображења и да се у њему лично преобразе. "Преображење није само један моменат, већ крајње опредјељење наше да се промијенимо и постанемо народ Божији. Нека је срећан овај празник и слава овог храма, а кумовима да буде на здравље", истакао је митрополит дабробосански. Кум славе био је предсједник СПС-а Горан Селак, који је новинарима након литургије и обреда ломљења славског колача рекао да је очување вјере и традиције најчвршћи темељ опстанка српског народа, нагласивши да су управо храмови мјеста која нас сабирају и чувају идентитет. "Кумство слави овог предивног храма, на празник Преображења, за мене је велика част и обавеза. Вјера нас сабира, а традиција нам даје снагу да опстанемо на овим просторима. Чувајући своје храмове и своје светиње, ми чувамо и своје породице, своје име и своју будућност", поручио је Селак. Обиљежавању славе Храма Преображења Господњег, међу бројним вјерницима, присуствовали су начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, представници амбасада Србије и Русије, Војске Србије, генерал Оружаних снага БиХ Небојша Бошњак и замјеник директора Дирекције за координацију полицијских тијела Горан Амиџић. Храм Преображења Господњег у Новом Сарајеву, који је пројектовао професор Александар Дероко, завршен је 1940. године, а освештан је 8. септембра исте године у присуству више од 50.000 вјерника. Храм је тада освештао Његова светост патријарх српски Гаврило, уз саслужење Његовог високопросвештенства митрополита дабробосанског Петра Зимоњића, епископа жичког Николаја, епископа зворничко-тузланског Нектарија, епископа захумско-херцеговачког Николаја, те више свештеника и ђакона оба реда. При овом храму служили су свештеници Замфир Миличевић, Јован Марјановић, Јован Шкаљак, Вељко Шкаљак, Војислав Чаркић, Лазар Васиљевић, протосинђел Авакум Росић и Јадран Даниловић. Основа храма је округла, а централни простор – наос је без икаквих стубова или потпорних зидова. Симбол крста у основи храма чине олтарски простор, врата на сјеверној и западној страни и ниша на јужној страни храма. Звоник није изведен посебно него као носач два звона уз западна врата храма. Храм није засвођен кубетом, већ кружним кровом покривеним цријепом – ћерамидом. Оваква архитектура храма /ротонда/ ријетка је и необична, па је храм лијепа архитектонска цјелина. У своме релативно кратком постојању, Храм Преображења у Новом Сарајеву је два пута затваран и скрнављен. У периоду од 1941. до 1945. године усташке власти Независне Државе Хрватске су затвориле храм, а свештенике протјерале. Храм је опљачкан и у ратном периоду од 1992. до 1995. Обновљен је и освештан по завршетку рата 1995. године. Послије посљедњег рата, храм је више пута био пљачкан и скрнављен.