СУТРА 34 ГОДИНЕ ОД ЈЕДНОГ ОД НАЈТЕЖИХ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА КОД СИСКА

БЕОГРАД, 21. АВГУСТА /СРНА/ - Један од најтежих злочина над Србима на подручју Сиска почињен је прије 34 године, када су припадници хрватске полиције и ЗНГ-а прошли кроз шест српских села и, насумице пуцајући на локално становништво, убили 15 људи, а више десетина ранили, саопштено је из Информационо-документационог центра "Веритас".

У раним јутарњим часовима 22. августа 1991. године припадници хрватске полиције и ЗНГ-а у транспортерима са ознакама ЈНА прошли су кроз српска села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани, насумице пуцајући на локално становништво, при чему су убили 15 цивила и више десетина ранили. Убијени су Ранко Мартиновић /42/, Ненад Пајић /40/, Стево Симић /54/, Лазо Станић /57/, Љубан Татишић /59/, Младен Вранешевић /53/, Милан Мишо Вучинић /47/, Драган Бекић /39/, Драган Бишкуповић /45/, Жељка Боиновић /23/, Перо Црљеница /50/, Неђељко Неђо Чајић /45/, Ратко Ђекић /73/, Милан Кладар /51/ и Радован Крагуљ /36/. Најмлађа жртва била је двадесетрогодишња текстилна радница Жељка Боиновић, која је устријељена кроз прозор у кући свог дједа Милоша Вранешевића у Трњанима. Сви убијени, осим Жељке, били су ожењени, а без очева је остало 32 дјеце, 18 синова и 14 кћери. У крвавом походу на српска села нападаче су зауставили мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву, на брзину организовали и поставили успјешну засједу. Послије овога догађаја, Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих кућа, а ускоро су формирали и општину коју су, према подручју на којем се налазе ова села, назвали Цапраг, са сједиштем у Градуси, која је била у саставу Републике Српске Крајине. До сада нико није кривично одговарао за злочин у цапрашким селима. Кривичну пријаву коју су породице жртава поднијеле против четворице припадника ЗНГ-а због кривичног дјела ратни злочин над цивилима одбацило је Жупанијско државно тужилаштво у Сиску у септембру 2006. године, уз образложење да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу САО Крајине и Хрватске војске или су "колатерална штета". Хрватски судови су одбили тужбе за накнаду штете породица убијених због застарјелости и недостатка доказа о учешћу припадника Хрватске војске, уз обавезу да породице држави накнаде парничне трошкове који су се кретали и до више хиљада евра. Неки од тих поступака доспјели су и пред Европски суд за људска права у Стразбуру, који је одбацио њихове захтјеве због протека рока од шест мјесеци између "посљедње истражне радње или њихових сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу" и подношења захтјева том суду. Према "Веритасовим" подацима, у Сиску и околним мјестима, у љето и јесен 1991. године, ликвидирано је најмање 119 лица српске националности, од којих 82 одсто цивила, а 11 убијених особа биле су жене. Од укупног броја ликвидираних, 80 је сахрањено, а за посмртним остацима осталих и даље се трага.