СРЕДЊОВЈЕКОВНА ТВРЂАВА "ГРАДИНА" ВАЖАН ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ

ДОБОЈ, 25. АВГУСТА /СРНА/ - Добојска тврђава "Градина" важно је културно-историјско насљеђе Републике Српске, али је за пун туристички потенцијал неопходна њена конзервација и реконструкција, којима треба да претходе археолошка ископавања, изјавио је Срни виши кустос археолог у добојском Регионалном музеју Александар Јашаревић.

Јашаревић је навео да на подручју БиХ нема много историјских објеката који су у употреби од 14. вијека, истичући да су додатна археолошка истраживања на добојској тврђави неопходна како би се дефинисало која фаза ће се конзервирати и реконструисати с обзиром на то да се на релативно малом локалитету ове тврђаве може видјети њен архитектонски развој од 14. до 19. вијека. "На основу досадашњих истраживања, тврђава `Градина` је подигнута средином 14. вијека као резиденцијални објекат. Концепт је утврђени дворац локалног властелина изграђен на доминантној позицији, са двије куле и једним објектом", каже Јашаревић. НА СЈЕВРЕНОМ ДИЈЕЛУ ЛОКАЛИТЕТА МОЖДА ИМА ЈОШ ОБЈЕКАТА ИЗ СРЕДЊЕГ ВИЈЕКА Он је навео да су током овогодишњег истраживања уочили да је уз сјеверни зид постојао још један правоугаони објекат који потиче из средњег вијека, чији су мањи дио открили, а на којем се налази кула из млађег периода. "Да ли је ријеч о мањој палати или економату дефинисаће се након проширења истраживања сјеверног дијела локалитета, што указује на постојање додатних објеката из периода средњег вијека", рекао је Јашаревић. Указујући на историјске околности које су утицале на архитектуру и садашњи изглед "Градине", он појашњава да је тврђава крајем 15. вијека, ширењем Османског царства, предата под контролу Турцима, који су је проширили у форми војно-одбрамбене фортификације према Угарској, чиме губи дотадашњи резиденцијални карактер. "Дакле, у 15. и 16. вијеку добија табије и прилагођава се ватреном оружју и топовима", каже Јашаревић. Након што су Пожаревачким миром из 1718. године Турци вратили тврђаву од Угарске, почињу изградњу њеног доњег дијела док се истовремено горњи додатно утврђује. "На тврђави какву данас видимо налазе се архитектонске контуре првог дијела 17. вијека са укомпонованом архитектуром средњовјековне тврђаве, што је фасцинантно, јер се на малом простору види тристогодишњи развој резиденцијалне и војне архитектуре", каже Јашаревић. ПРОНАЂЕНИ ПРЕДМЕТИ ИЗ 14. ВИЈЕКА На овом локалитету пронађени су и бројни предмети који датирају из периода од 14. до 19. вијека. "Најбољи налаз за датирање је наоружање. Имамо и дијелове сегментног ламералног средњовјековног оклопа који је пронађен током ископавања 2015. године. Пронађени су и луксузна трпезна керамика, фрагменти стакла који потичу из Венеције, керамика из Мале Азије, бронзани предмети, односно све оно што је користила војна посада и богатији сталеж", рекао је Јашаревић. ПОТРЕБНА КОНЗЕРВАЦИЈА И РЕКОНСТУКЦИЈА Он је указао на то да тврђава данас није у завидном стању и да на њој не би могли да буду организовани туристички садржаји и манифестације са великим бројем посјетилаца. Према његовим ријечима, од 1970. године готово да ништа није рађено на конзервацији изузев појединих радова који су упитни и које треба уклонити. Он подсјећа да је добојски Регионални музеј 2016. године поднио захтјев за уклањање бетонског бункера из Другог свјетског рата Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске, који је изашао у сусрет и дао дозволу, али бункер није уклоњен. "Горњи дио града је статички у добром стању. Већи објекти, попут куле, табије и барутане су фундирани на стијени, имају дебеле, широке зидове и јако су стабилни. На њима се, уз минималне интервенције, може радити реконструкција", навео је Јашаревић. С друге стране, каже он, зидови су доста статички поремећени и дошло је до урушавања на источном бедему, а простор преузима вегетација, што захтијева знатна улагања да би се тврђава сачувала од даљег пропадања. Јашаревић истиче да је тврђава "Градина" највидљивији споменички комплекс у граду и да је друштвени интерес да се уради конзервација и реконструкција којима треба да претходе археолошка ископавања, како би се дефинисало која фаза ће се конзервирати. Он је као циљ навео да се реконструишу и најстарији средњовјековни дијелови тврђаве јер се приликом конзервације шездесетих година прошлог вијека ослањало само на период 17. вијека, односно на елементе који су били познати из гравура 18. и 19. вијека. Тврђава би након обнове имала потпуно нови изглед у односу на постојећи, и то са двије куле високе око 20 матара, једном од 10 метара, те вишим бедемима. "Ријеч је о импозантном објекту. Главна донжон кула је очувана у висини од четири метра, што је само приземље, с обзиром на то да су куле тог периода имале још четири спрата са висином од око 20 метара, са међуспратним простором, те кровом, круништем", навео је Јашаревић. Он каже да се, уз неопходна финансијска средства и логистику, радовима треба приступити фазно и у континуитету, јер су утврђења, уз стећке, најбоље очувана и најзначајнија културно-историјска баштина Републике Српске. Јашаревић негира да се у оквиру комплекса тврђаве налазе подземни тунели војне намјене, чије је постојање код грађана на нивоу мита, те појашњава да је ријеч о малим вјештачким укопаним пећинима и тунелима, од којих је најдужи 15 метара, чија је функција била да се складишти кварљива роба.