ИНСЦЕНИРАНИ ЗЛОЧИН НА "МАРКАЛАМА" - ПУТ ЗА НАТО БОМБАРДОВАЊЕ СРПСКЕ

Пуковник Андреј Демуренко, начелник штаба једног сектора мировне мисије УН у Сарајеву, утврдио је да, због висине зграда које окружују сарајевску пијацу "Маркале" мина са положаја ВРС ни случајно није могла долетјети на ту локацију

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ САРАЈЕВО, 26. АВГУСТА /СРНА/ - Лоша војна позиција такозване Армије БиХ средином 1995. године разлог је зашто су муслиманске власти, под вођством лидера СДА Алије Изетбеговића, прибјегле инсценирању злочина на сарајевским Маркалама, за који су оптужиле Војску Републике Српске /ВРС/, с циљем изазивања осуде свјетске јавности и стварањем основе за стравичну интервенцију НАТО-а и бомбардовања територије Републике Српске осиромашеним уранијумом. "Други инцидент на зеленој пијаци `Маркале`, као ни неке друге нападне операције такозване Армије БиХ у дотадашњем току рата за муслиманску страну нису дале очекивани резултат. Вријеме је пролазило, а ВРС је још суверено владала на више од 60 одсто укупне територије БиХ", изјавио је Срни почасни генерал ВРС Благоје Ковачевић, поводом 30 година од случаја "Маркале два". Он подсјећа да је, према властитом признању, локални лидер Хакија Мехоњић, у то вријеме био позван из Сребренице да дође у Сарајево на консултације о припреми сценарија за један такав догађај. МЕХОЊИЋ ОДБИО И ОСУДИО ЗЛЕ НАМЈЕРЕ ИЗЕТБЕГОВИЋА Сам Мехоњић је свједочио да је тада одбио да се у Сребреници намјерно изазове инцидент у којем би погинуо већи број цивила и да је потом и осудио приједлог Алије Изетбеговића. "Догађаји који су се одвијали у Сребреници и околини половином јула мјесеца 1995. године нису били довољан разлог да НАТО отпочне са ваздушним ударима по јединицама ВРС. Требало је пронаћи такав догађај који ће бити непосредно снимљен и одмах упућен у етер са намјером да изазове згражавање и најоштрију осуду свјетске јавности", подсјећа Ковачевић, који је и предсједник Скупштине Организације војних старјешина Републике Српске. Тако ће НАТО, истиче он, тобоже под притиском јавног мњења, ступити у дејство против ВРС. "Да ли намјерно или ненамјерно, организовано или неорганизовано, тек 28. августа 1995. године, на зеленој пијаци `Маркале` у Сарајеву поново се догодила експлозија минобацачке мине 120 милиметара и овога пута усмртила најмање 37 цивила. Наводно, испаљено је пет минобацачких мина калибра 120 милиметара, од којих је једна погодила у пијацу, гдје се у то вријеме налазио велики број људи", наводи Ковачевић. Он указује да је интересантно да су и ове четири мине пале су непосредно у близини пијаце, али од њих нико није ни рањен нити погинуо. УНПРОФОР ЛАЖНО И ЛИЦЕМЈЕРНО ОПТУЖИО СРБЕ ЗА МАРКАЛЕ Према његовим ријечима, није требало пуно чекати да званичници УНПРОФОР-а издају саопштење да је мина долетјела са положаја ВРС, иако никада није доказано да је ВРС одговорна ни за раније инциденте - експлозија пред пекаром у Улици Васе Мискина, експлозија минобацачке мине на Добрињи и поново наводна експлозија минобацачке мине на пијаци "Маркале", годину дана раније. "Очигледно је било да је Србима тенденциозно окачено звоно злочинаца и они су редовно били окривљивани за све злочине који су се догађали на БиХ ратишту. Закључак званичника УНПРОФОР-а, да је минобацачка мина долетјела са положаја ВРС први је кориговао генерал Мајкл Роуз, дословце рекавши да се не може утврдити одакле је минобацачка мина долетјела. Исти закључак наведен је у каснијем извјештају комисије УНПРОФОР-а. Исто тако, прва независна комисија из 1995. године утврдила је да не постоје јасни докази да је мина испаљена са положаја ВРС", категоричан је Ковачевић. ДЕМУРЕНКО ДЕМАНТОВАО ЛАЖНЕ ЕКСПЕРТЕ О МАРКАЛАМА Он много детаљније о овом инциденту пише у Монографији Сарајевско-романијског корпуса /СРК/ ВРС, гдје указује да је, осим ових извјештаја, пуковник Андреј Демуренко, начелник штаба једног сектора мировне мисије УН у Сарајеву и командант руског батаљона у мировним снагама, представио два извјештаја. Први, који је израдио официр из француског контигента мировних снага и други чији је аутор официр из такозване Армије БиХ. У тим извјештајима су били прецизно израчунати и наведени углови под којима је долетјела наводна мина и угао под којим је пала. Да би провјерио наводе ових официра, Демуренко се упутио да провјери наводно мјесто положаја минобацача, одакле је мина испаљена. На мјесту гдје је требало да се налази тај наводни минобацач који је испалио мину у кругу од 100 метара није било никаквих трагова да су ту били положаји минобацачке јединице. Друго мјесто, са којег је наводно гађано минобацачима, које је поменуто у тим извјештајима, било је шумовито и са таквог мјеста је било немогуће дејствовати минобацачким оруђима. Демуренко је утврдио да, због висине зграда које окружују сарајевску пијацу "Маркале" мина са положаја ВРС ни случајно није могла долетјети на ту локацију. Осим тога, сваком ко зна било шта о артиљеријским пројектилима, потпуно је јасно да једна минобацачка мина не може нанијети толике губитке ни у каквим условима. Пензионисани обавјештајни официр бивше Војске Србије и Црне Горе, генерал Јован Милановић раније је у интервјуу Срни изјавио да је "операција експлозија минобацачке мине на Маркалама 28. августа 1995. године пројектована и на њој су активно радиле америчке тајне службе са муслиманском службом из БиХ". Он је тада навео да је податке о томе добио из два различита извора, из међународних мировних снага које су биле ангажоване у БиХ. Милановић је рекао да је из тих извора сазнао да је у мјесту Александрија, недалеко од Вашингтона, на ријеци Потомак, направљена макета пијаце "Маркале" и да су тамо прорачунавани ефекти, односно губици који се могу постићи.