РАДНА МЈЕСТА У СРБИЈИ ЗА САДА НИСУ ПОД ВЕЛИКИМ РИЗИКОМ КАО У ЊЕМАЧКОЈ

БЕОГРАД, 30. АВГУСTА /СРНА/ - Евентуални наставак пада индустријске производње у Њемачкој могао би да утиче и на погоне у Србији, али због знатно нижих трошкова радне снаге и повољнијих локалних услова пословања радна мјеста за сада нису под великим ризиком, изјавио је Срни професор Економског факултета Универзитета у Београду Вељко Мијушковић.

Поводом вијести да је у аутомобилској индустрији у Њемачкој у протеклих 12 мјесеци отпуштено више од 50.000 радника, док је у свим њемачким индустријским браншама укинуто 114.000 радних мјеста, Мијушковић каже да проблеми у њемачкој индустрији увијек имају одјек и у Србији, с обзиром на то да је Њемачка највећи привредни партнер Србије и већине земаља региона. "Ако се настави над индустријске прозводње у Немачкој, мањи обим наруџбина може значити смањење производње у домаћим погоним који су интегрисани у њихове ланце снабдевања. Tо посебно важи за аутомобилску и машинску индустрију које у Србији запошљавају десетине хиљада људи", истиче Мијушковић. Он наводи да се већ сада уочавају одређени сигнали и да поједини добављачи у Србији биљеже мањи број наруџбина, а у неким погонима се ради у смањеним смјенама. "Ипак, због знатно нижих трошкова радне снге и повољнијих локалних услова пословања, радна места у Србији за сада нису под великим ризиком као у Немачкој", каже Мијушковић. Објашњава да је комапнијама исплативије да производњу одрже у Србији него у Њемачкој, чак и када укупни обим посла падне. Мијушковић сматра да је тренд пада индустријске производње у Њемачкој забрињавајући и да високи трошкови енергије, комплексна регулатива и смањена потражња "гурају" дио производње ван Њемачке. "Ако се овај процес настави, Немачка би могла да изгуби део своје индустријске базе, што би имало озбиљне последице и на ЕУ у целини", упозорава Мијушковић. Он сматра да би евентуална обнова снабдјевања њемачке индустрије јефтинијим руским гасом могла донекле да побољша конкурентност њемачке индустрије, посебно у енергетски интензивним секторима као што су хемијска индустрија и металургија. "Међутим, чак и ако би дошло до таквог сценарија, повратак на старе цене и услове није реалан у кратком року. Стурктурне промјене – као што су раст плата, пореска оптерећења и глобални трговински ризици – и даље би притискале индустрију", закључио је Мијушковић. У аутомобилској индустрији у Њемачкој је у протеклих 12 мјесеци отпуштено више од 50.000 радника што је скоро седам одсто радних мјеста у тој бранши, док је у истом периоду у цјелокупној индустрији у Њемачкој укинуто 114.00 радних мјеста, показала је анализа консултантске фирме чије резултате су пренијели њемачки медији. Индустријски сектор у Њемачкој од 2019. године изгубио је око 245.000 радних мјеста. У другом кварталу приходи од индустријске производње у Њемачкој смањени су за 2,1 одсто, што је осми пад заредом. "Сви индустријски сектори у Њемачкој, осим електроиндустрије, биљеже пад, а разлози су не само скупа енергија, бирократија и пад наруџбина, него и спор око царина са Сједињеним Државама", наводи се у анализи која се базира на подацима њемачког Завода за статистику.