МИЛИВОЈЕВИЋ: ЕВРОПЕСИМИЗАМ - ПОСЉЕДИЦА ПОЛИТИЧКИХ УСЛОВЉАВАЊА БРИСЕЛА

БЕОГРАД, 5. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Спољнополитички аналитичар и дипломата Зоран Миливојевић оцијенио је за Срну да су главни разлог за ниску подршку грађана Србије евроинтеграцијама политичка условљавања када је ријеч о приступању ЕУ.

Миливојевић је указао да се то првенствено односи на инсистирање Брисела на признању самопроглашеног Косова и на увођењу санкција Русији, као и на другачији третман Србије у односу на остале земље кандидате. "Стална условљавања практично онемогућавају да тај процес приступања иде на основу стандарда, норми и принципа на основу којих су државе и раније примане и на основу којих се процеси приступања воде и са другим државама региона", рекао је Миливојевић. Коментаришући резултатe истраживања "Евробарометар", које је објавила Европска комисија, по којима чланство Србије у ЕУ подржава 33 одсто грађана, Миливојевић је објаснио да је то резултат одлуке Брисела да кључни критеријум за Србију буду политички услови, и то они који се директно тичу положаја Србије и државних и националних интереса српског народа. "Та врста условљавања има пресудан утицај на став српског народа о приступним преговорима са Унијом", сматра Миливојевић. Он је нагласио да су преговори по правилу оптерећени посебним политичким условима, који нису раније важили, нити сада важе за друге земље кандидате, због чега свега трећина грађана Србије подржава приступање ЕУ. На питање да ли су ово и слична истраживања о перцепцији грађана Србије о приступању ЕУ један од разлога што европски комесар за проширење Марта Кос на недавном "Бледском форуму" није помињала Србију као кандидата који би могао у ЕУ, за разлику од Црне Горе и Албаније, Миливојевић је одговорио да сада имају приоритет геополитички интереси, разлози и услови. "Предност се зато даје Црној Гори и Албанији, јер су те земље у потпуности на линијама онога што је геополитички интерес ЕУ и што доминира у Европској комисији. Марта Кос говори са те позиције", рекао је Миливојевић. Он је указао да су и Црна Гора и Албанија чланице НАТО-а, да су увеле санкције Русији и да су потпуно усаглашене са политиком и ставовима ЕУ. "То је разлика у односу на Србију и разлог зашто имају предност и приоритет", навео је Миливојевић. Најважније је, сматра он, то што они немају политичке услове оног типа које има Србија и сагласне су у свему са ЕУ, а ни на који начин не заузимају ставове везане за њихове посебне националне интересе као у случају Србије. "Они немају ту врсту политичких услова и то је разлог што имају предност", навео је Миливојевић. Према резултатима истраживања јавног мњења "Евробарометар", које је објавила Европска комисија, у Србији је забиљежен најнижи ниво подршке ЕУ међу земљама кандидатима са 33 одсто. Грађани Србије, према овом истраживању, имају највеће повјерење у Русију /59 одсто/ и Кину /57 одсто/, док 45 одсто испитаника мисли да Србија никада неће ући у ЕУ. Подршка приступању ЕУ на западном Балкану највиша је у Албанији и износи 91 одсто, а слиједи Сјеверна Македонија са 69 одсто. Грузија са 74 одсто и Украјина са 68 одсто подршке грађана евроинтеграцијама предњаче по повјерењу становништва у ЕУ међу земљама кандидатима које Унија назива својим источним сусједима. "Евробарометар" је показао да 56 одсто грађана земаља чланица ЕУ подржава даље проширење Уније. У просјеку 47 одсто грађана ЕУ подржало би чланство Србије у Унији, док је 43 одсто против тога.