МАСАКР У МЕДАЧКОМ ЏЕПУ ЈЕ МРЉА НА ОБРАЗУ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

БЕОГРАД, 5. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Трагедија Срба на подручју Медачког џепа, као и у акцијама Масленица, Миљевички плато, "Бљесак" и "Олуја", могла се избјећи да се међународна заједница није сврстала на страну злочинаца, рекао је предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поводом 32 године од масакра над 88 Срба у Медачком џепу.

"То је само један у низу злочина међународне заједнице. Није хрватска војска побиједила у злочиначкој акцији `Олуја`. Прије свега је побиједио злочиначки НАТО и активна подршка НАТО-а хрватској војсци. Тако и у случају Медачког џепа имате пристрасну улогу и то се види", изјавио је Линта Срни. Линта је нагласио да је улога Унпрофора била да у септембру 1993. године правовремено заштити Србе у зони своје одговорности. "То је та политика двостраних стандарда. Формално смо мировне снаге, а фактички смо у функцији хрватске политике, хрватске државе и прећутно дозвољавамо да крши резолуцију Савјета безбједности, да чини масовне злочине, да врши етничко чишћење, да нико не одговара за те злочине", рекао је Линта. Он је указао да је прихваћени наратив да су Срби "агресори" у Хрватској и БиХ довео да међународне снаге на тим просторима направе велике пропусте и сврстају се на другу страну, што сада, евидентно, чине и на Косову и Метохији. Линта је нагласио да се српске жртве у Хрватској умањују, омаловажавају, а да западни дио међународне заједнице ћути на скандалозну чињеницу да се на крајишком простору налази више од 30 познатих гробних мјеста са посмртним остацима Срба, али се ништа не чини да они буду ексхумирани. "На подручју земље чланице ЕУ имамо позната гробна мјеста, а Брисел и Берлин срамно ћуте на то", рекао је Линта. Он је указао да је Медачки џеп велика мрља и на образу правосуђа и посебно замјерио српском тужилаштву што никада није покренуло истраге и подигло оптужнице. "Макар да се кроз те оптужнице наведу све те чињенице шта је све учињено на том простору, на великом броју стратишта. Да се види однос према цивилима, према војним заробљеницима", рекао је Линта. Он је подсјетио да је за језиви и масовни злочин хрватски генерал Мирко Норац осуђен на свега шест година, а три хрватска војника на казне од три и пет година. "Те казне представљају најдубље вређање и понижавање српских жртава и њихових породица. Потпуно је јасно да је хрватско правосуђе етнички мотивисано и има циљ да оправда лажни наратив, да су Срби били агресори и злочинци, а Хрвати жртве и ослободиоци", навео је Линта. У акцији "Медачки џеп" у подвелебитским селима Дивосело, Читлук и Почитељ убијено је 88 Срба, међу којима је 36 цивила, а ова три српска села која су била под заштитом УН систематски су опљачкана и уништена. Хрватска војска је 9. септембра 1993. године око шест часова ујутро изненада напала ово подручје које се 18 мјесеци налазило под заштитом УН. Хрвати нису испоштовали споразум склопљен уз посредовање међународне заједнице, да се до 15. септембра повуку са окупираних територија на линију раздвајања, а контролу Медачког џепа препусти Унпрофору. Трагедија "Медачког џепа" одвијала се пред очима канадских војника из састава Унпрофора који нису могли да остану пасивни посматрачи злочина, већ су се упустили у окршај са хрватским снагама, које су 17. септембра морале да се повуку, уз пљачку и паљење. Када је 19. септембра обишао то подручје, командант Унпрофора француски генерал Жан Кот је изјавио: "Нисам нашао знакове живота, ни људи, ни животиња у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намјерно". Хрватска је по завршеној акцији предала српској страни 52 тијела, а припадници Унпрофора су, након што су у директној борби ушли у ово подручје, извукли још 18 тијела, два тијела извукли су припадници Српске војске Крајине, а једно је пронађено у априлу 1994. године. Још 11 тијела, скривених у једној септичкој јами у Госпићу, пронашли су седам година касније, у мају 2000. године, истражиоци Хашког трибунала. Неидентификовано је још седам пронађених тијела. Резултати прегледа тијела на српској страни показали су да су убијеним Србима разбијане лобање, да су задобили многобројне прострелне ране из непосредне близине, као и да су им одсијецани дијелови тијела и да су живи бацани у ватру.