ВУЛИЋ: ДАН ОПРЕДЈЕЉЕЊА ЗА ОЧУВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА И ЗАЈЕДНИШТВА СРПСКОГ НАРОДА

БАЊАЛУКА, 13. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Дан српског јединства, слободе и националне заставе није само дан памћења, већ и дан опредјељења за културу памћења, очување идентитета и заједништва српског народа у будућности, изјавио је Срни историчар Георгије Вулић.

Вулић је истакао да у условима честих политичких притисака и покушаја релативизације српског историјског и културног насљеђа у БиХ Дан српског јединства дјелује као чинилац националне кохезије и моралне снаге. Он је додао да обиљежавање овог празника зато треба схватити као прилику за афирмацију заједничких историјских тековина и вриједности које су кроз вијекове обликовале српску културу. "Тог дана се подсјећамо да су државност, слобода и идентитет избор, а не датост - избор који свака генерација мора изнова да потврди. Истовремено, на тај дан се и као народ позивамо на одговорност, да се национално јединство не сведе на празну форму, већ да буде темељ развоја, међусобног поштовања и заједничког дјеловања у савременом свијету", поручио је Вулић. Вулић је подсјетио да је 15. септембра 1918. године пробијен Солунски фронт, што је означило почетак процеса ослобођења српских земаља у Првом свјетском рату и што је био један од најславнијих тренутака у модерној српској историји. "Овај празник није пука манифестација прошлости, већ подсјећање на вриједности које су омогућиле опстанак српског народа у најтежим историјским околностима: слободарство, солидарност и осјећај за заједнички идентитет", оцијенио је Вулић. Вулић је навео да у времену глобализације и снажних процеса културне униформизације историјско памћење постаје један од кључних темеља очувања националног бића. "У борбама на Солунском фронту учествовали су Срби са обје стране ријеке Дрине, па се обиљежавањем овог празника као колективитет подсјећамо на борбу и заједништво наших предака, али и на обавезу да памтимо те догађаје", истакао је Вулић. Он сматра да је посебно значајно што се Дан српског јединства, слободе и националне заставе обиљежава истовремено у Србији и Републици Српској, што шаље поруку о духовном и културном јединству српског народа с обје стране Дрине. Вулић је рекао да за Републику Српску овај празник има и додатну тежину јер представља институционализовано признање да је српски народ западно од Дрине дио ширег националног корпуса, чији идентитет и права не престају на Дрини, иако се то српском народу често покушава наметнути као неминовност. Дан српског јединства, слободе и националне заставе државни је празник који се 15. септембра празнује у Србији и Републици Српској, а симболично је установљен на дан када се обиљежава пробој Солунског фронта. Празнује се од 2020. године. Идеју о заједничком празнику Србије и Српске дали су руководиоци Србије Александар Вучић и Ана Брнабић у договору са руководством Републике Српске предвођеним Милорадом Додиком. Ове године ће Дан српског јединства, слободе и националне заставе бити прослављен 15. септембра у Гаџином Хану, родном граду најпознатијег солунца Драгутина Матића.