РУСКИ ОБАВЈЕШТАЈЦИ: БРИТАНЦИ ПРЕДВОДИЛИ БОРБУ ПРОТИВ СССР-а

МОСКВА, 18. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Велика Британија је одмах након пораза Хитлерове Њемачке 1945. године активно намјеравала да предводи борбу против СССР-а у Европи, јер је Москву сматрала могућим противником у будућем свјетском рату, наводи се у архивским документима Спољне обавјештајне службе Русије са којих је скинута ознака тајности.

Лондон је планирао стварање антисовјетског војног блока западноевропских земаља о чему говори и меморандум британског Комитета начелника штабова од 29. јуна 1945. године којим је Москва располагала. Формирање тог блока, формално под плаштом наводног надзора над послијератном Њемачком, наведен је стратешки циљ Лондона. У блок западноевропских земаља, осим Британије, ушли би Француска, Ирска, Белгија, Холандија, Норвешка, Данска, Исланд, Португал, а по могућности и Шпанија и Италија, преноси РИА Новости. Ти планови су касније реализовани у оквиру формирања НАТО-а, с обзиром на то да су 1948. године Велика Британија, Француска, Белгија, Холандија и Луксембург потписали Бриселски споразум с циљем супротстављања СССР-у, што се сматра почетком формирања Сјеверноатлантског савеза. Други свјетски рат је суштински измијенио однос снага, а Совјетски Савез је постао одлучујућа снага у Европи, што је, према подацима совјетске обавјештајне службе, признавала британска елита. "Као одговор на растући утицај СССР-а у европским земљама, у владајућим круговима Велике Британије појавили су се планови о стварању федерација европских држава као `санитарног кордона` против СССР-а, а касније и план о формирању западноевропског блока у исту сврху", наведено је у прегледу планова британског руководства. Напоменуто је да су успјеси Црвене армије и раст симпатија према СССР-у међу становништвом земаља ослобођених од нацистичке окупације "изазвали велику забринутост у владајућим круговима Велике Британије", те да је британска дипломатија одлучила да води енергичну борбу против утицаја СССР-а у земљама западне и југоисточне Европе, као и на Блиском и Далеком истоку. У меморандуму британског Комитета начелника штабова указује се и на неопходност очувања доминантног положаја Велике Британије на Средњем истоку. "Поставља се питање о присуству значајног резервног контингента високомобилних војних јединица у том региону", истиче се архивским документима. Осим тога, Лондон је планирао "спровођење низа догађаја у Индији и Авганистану", а било је ријечи и о оснивању војних база на Далеком истоку. "Посебно се наглашава потреба да се СССР спријечи у стицању већег утицаја у Кини од оног који имају САД и Британија, као и да се обезбиједи да потенцијалне људске резерве Кине, у случају потребе, буду стављени на располагање Америци и Британији, а не СССР-у", наводи се у прегледу. Лондон је сматрао да је неопходно спријечити обнављање Њемачке која би била непријатељски настројена према Британији и пријатељска према СССР-у. Један од циљева био је и привлачење Сједињених Држава ка активном учешћу у заштити англо-америчких интереса у оним регионима у којима се ти интереси не разилазе. У част 80 година од Велике побједе припремљен је шестотомни зборник са више од 800 архивских докумената Спољне обавјештајне службе, који обухватају период Другог свјетског рата – од напада нацистичке Њемачке на Пољску до пораза милитаристичког Јапана. Међу тим документима налази се и прегледни материјал од 16 страница под насловом "Неки подаци о британској политици према СССР-у", сачињен на основу британских тајних докумената које је прибавила совјетска спољна обавјештајна служба. Документ је датиран на 29. октобар 1945. године и припремљен од Информационог одјељења Прве управе /спољна обавјештајна служба/ Народног комесаријата државне безбједности СССР-а, а био је намијењен Народном комесаријату спољних послова СССР-а.