ЈОШ СЕ ТРАГА ЗА ОСТАЦИМА УБИЈЕНЕ ДЈЕЦЕ

БАЊАЛУКА, 20. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Навршило се 30 година од злочина регуларних хрватских снага над српским цивилима, међу којима су била и дјеца, током напада на избјегличку колону у мјесту Бравнице код Јајца која је из Доњег Вакуфа кренула по спас на територију Републике Српске.

За тај напад поднесена је пријава Тужилаштву за ратне злочине у Србији против припадника Четврте гардијске бригаде и хрватског генерала Дамира Крстичевића, у којој се наводи да је у нападу смртно страдало 81 лице. Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, најмлађе жртве злочина у Бравницама, који је почињен 13. септембра 1995. године, били су Драган и Борис Јанковић који су имали три и шест година, те брат и сестра Александар и Весна Петрић, такође од три и шест година. Посмртни остаци Александра и Весне до данас нису пронађени, а никада није пронађен ни Велибор Јанковић који је рођен 1982. године. У нападу на колону избјеглица убијена и Данијела Јанковић рођена 1978. године. Вршилац дужности директора Републичког центра Виктор Нуждић рекао је за Срну да је у том нападу на колону избјеглица убијено 13 жена, а да се укупно 14 лица и данас води као нестало. "Преживјели су одведени у логоре гдје су неки од њих били изложени злостављању", рекао је Нуждић. Он је истакао да су у септембру 1995. године иза такозванед Армије БиХ, Хрватске војске и ХВО-а остајали лешеви, масовне гробнице и попаљена села, истакавши да је злочин у Бравницама један од најстрашнијих. "Министарство унутрашњих послова Републике Српске 2005. године поднијело пријаву о овом злочину, али, нажалост, ништа није урађено, као и у многим другим случајевима гдје су жртве били Срби", истакао је Нуждић. Он је указао да године пролазе, да свједоци и преживјели умиру, а извршиоци остају некажњени. "Покушава се исписати нова ревизионистичка историја у којој нема мјеста за српске жртве. Наша је дужност, као институције задужене за документовање и очување колективног памћења, да не дозволимо да се то заборави, да свједочимо и да истину сачувамо од заборава", поручио је Нуждић. Породице жртава овог масакра највише боли чињеница да за овај злочин нико није одговарао. Предсједник скупштине "Завичајног удружења Срба Доњовакуфљана Градишка" Бојан Тргић рекао је за Срну да су војници из Доњег Вакуфа и 19. Србобранска бригада били међу најчаснијим бригадама у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, гд‌је не само да бригада није чинила злочине, него су пропустили неколико хиљада хрватских избјеглица из Травника, Витеза и Бугојна 1993. године. "То су Хрвати вратили српском народу из Доњег Вакуфа тако што су гранатирали избјегличку колону у Бравницама код Јајца 1995. године и убијали цивиле, а преживјеле одвели у логор у Ливно", рекао је Тргић. Он је подсјетио да је у помен на овај некажњени злочин и 30 година егзодуса Срба из Доњег Вакуфа, организована свечана академија у Културном центру Градишка, наводећи да је у плану изградња спомен комплекса у Бравницама. "Завичајно удружење Срба Доњовакуфљана Градишка поставило је спомен-плочу са именима страдалих у Бравницама, гд‌је је планирана изградња меморијалног спомен-комплекса да би се бар на тај начин одужили страдалим. Желимо да овај злочин не падне у заборав и да споменик подсјећа на тешке дане Срба из Доњег Вакуфа и других мјеста из којих су убијани, протјерани и у која се више никада нису вратили", закључио је Тргић. Током наредне године биће завршен четврти том Атласа злочина над Србима у издању Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица који ће обухватити и дешавања из 1995. године. "То ће бити најпотпуније и најобухватније истраживање када је ријеч о злочинима над Србима, засновано на доказима, свједочењима и чињеницама", рекао је Нуждић.