ЗА УБИСТВО 13 РЕЗЕРВИСТА ЈНА ОСУЂЕН САМО МИХАЈЛО ХРАСТОВ НА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ

БЕОГРАД, 20. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - За ликвидацију 13 резервиста бивше Југословенске народне армије /ЈНА/ на Коранском мосту код Карловца 21. септембра 1991. године осуђен је само карловачки специјалац Михајло Мишо Храстов, а мала је вјероватноћа да ће се то десити осталим учесницима и налогодавцима тог злочина, наводи Документационо-информативни центар "Веритас".

Из "Веритаса" подсјећау да је Храстов, упркос осуђујућој пресуди за ратни злочин изреченој од домаћих судова, у Хрватској постао икона ратних ветерана и симбол протеклог рата, који је на 30 година од тог злочина добио и свој мурал у граду у којем је злочин починио. Истовремено је и мост на којем је злочин почињен, одлуком карловачког Градског вијећа, добио име по специјалној јединици полиције "Гром", чији је припадник био и осуђени ратни злочинац Михајло Храстов. Сутра се навршавају 34 године од ратног злочина ликвидације резервиста бивше ЈНА на Коранском мосту, код Карловца, у Хрватској, које су убили припадници хрватских снага, а за овај злочин је осуђен само један хрватски специјалац. За убиство резервиста хрватско правосуђе је осудило карловачког специјалца Михајла Мише Храстова на четири године затвора, али остале учеснике и налогодавце још није процесуирало, а мала је вјероватноћа да ће то учинити и у будућности, саопштено је из Документационо-информативног центра "Веритас". Припадници МУП-а и Збора народне гарде /ЗНГ/ Хрватске, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, 21. септембра 1991. године зауставили су два војна камиона у којима су се из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште" превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје. Одмах по предаји, једна група активних припадника ЈНА одвезена је у Карловац у просторије полиције, а друга група, од 17 резервиста са Кордуна, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавили су се униформисани људи с фантомкама на главама и почели "крвави пир" над резервистима у којем су тринаесторица ликвидирана. Тада су убијени Јован Сипић /25/, Божо Козлина /27/, Небојша Поповић /24/, Милић Савић /41/, Миленко Лукач /32/, Никола Бабић /43/, Слободан Миловановић /25/, Светозар Гојковић /32/, Милош Срдић /43/, Зоран Комадина /27/, Миле Бабић /42/, Васо Бижић /36/ и Миле Пеурача /27/. Сви су били из Крњака и околних села, једино је Миле Бабић био активни подофицир ЈНА, који је добровољно остао с резервистима. Тројица резервиста, Небојша Јаснић, Душко Мркић и Бранко Мађарац, спасили су се скоком с моста, док се Светозар Шарац, иако с тешким повредама, искобељао испод мртвих сабораца. За овај злочин је пред хрватским правосуђем у мају 1992. започео кривични прогон карловачког специјалца Михајла Мише Храстова, а завршио се у мају 2015, пресудом Врховног суда, којом је осуђен на четири године затвора због кривичног дјела против човјечности и међународног права – противправним убијањем и рањавањем непријатеља. Хрватско правосуђе се у те 23 године "прославило" с укупно седам пресуда /првостепени судови су га ослобађали, а другостепени укидали такве пресуде/ истом човјеку за исто кривично дјело, да би га на крају ипак прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи хероја и жртву, навели су из "Веритаса". Иако изведени докази указују да је у ликвидацији резервног састава ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је формалноправно још била и Хрватска, учествовало више лица, која су добијала наредбе из карловачког Кризног штаба, хрватско правосуђе никог другог, осим Храстова, још није процесуирало, а мала је вјероватноћа да ће то учинити и у будућности, истиче се у саопштењу. Овај догађај се у хрватској јавности оправдавао убиством тројице хрватских полицајаца код Будачке Ријеке у августу 1991. године, за шта је суд у Карловцу још 1999. године у одсуству осудио тројицу Срба са Кордуна на максималне казне по 20 година затвора.