СЛАВА САБОРНЕ ЦРКВЕ У САРАЈЕВУ

САРАЈЕВО, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Старјешина Саборне цркве у Сарајеву протојереј Немања Ђуреиновић позвао је православне вјернике да данас присуствују прослави храмовне славе - Рођење Пресвете Богородице, Мале Госпојине.

"Овај празник се, са мањим прекидима, у Саборној цркви прославља већ 153 године, почевши од њеног освештања 1872. године, а освештао ју је Његово преосвештенство митрополит Пајсије. Тренутно, што се тиче самог Сарајева, наша црква ослоњена је на вјернике који долазе из Источног Сарајева", рекао је Ђуреиновић Срни. Он је додао да су, када је ријеч о обредима у Сарајеву, нажалост, најчешће то сахране јер су у Сарајеву остали да живе и преживљавају само старији, а млађи су се већ одавно иселили. Отац Ђуреиновић рекао је да Српска православна црква у Сарајеву има добру сарадњу са осталим вјерским заједницама, што је видљиво и кроз дијалог у Међурелигијском вијећу БиХ. Он је навео да је у току велика друга обнова Саборне цркве у Сарајеву, и подсјетио да је прва велика обнова била по завршетку Првог свјетског рата 1920. године. "У току је друга велика обнова која је почела 2008. године, а коју приводимо крају. Прошле године је завршена рестаурација иконостаса, епископског трона и проповједаонице. Остало је још да се заврши рестаурација Христовог гроба, која треба да буде завршена у наредним данима и још неколико ситница да бисмо могли да кажемо да смо завршили комплетну рестаурацију", рекао је отац Ђуреиновић. Он је позвао све вјернике да дођу у Саборну цркву да се сви заједно у љубави и саборности помоле Богу и прославе Малу Госпојину. "Код нас Срба православаца обичај је да се каже `слава сама зове`, тако да се надамо да ће, као што је то било и до сада, вјерници доћи да заједно прославимо славу саборног храма у Сарајеву. Подсјетићу на ријечи упокојеног патријарха српског Павла да треба да будемо и останемо људи", рекао је отац Немања. Саборна црква Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву један је од највећих српских православних храмова на Балканском полуострву и налази се у центру Сарајева. Одлука о градњи Саборне цркве у Сарајеву донесена је почетком 1859. године, у периоду када су европске велике силе - Уједињено Краљевство, Француска и Русија, вршиле притисак на Османско царство да дозволи вјерске слободе својим грађанима, односно да дозволи изградњу цркава. Према историјским изворима, изградњи храма претходио је Париски мир 1856. године којим је Турска, на инсистирање других земаља, признала равноправност муслимана и хришћана. Ово је значило да се дозвољава зидање нових и обнова старих цркава, као и отварање школа. Од 1859. до 1862. године купљено је земљиште и материјал за градњу цркве. Земљиште је купљено у равници, с десне стране ријеке Миљацке. Радови на изградњи катедре митрополита дабробосанских започели су 1863. године по одобрењу султана Абдула Азиза. Темељ је освештан 11. јуна те године. Радови на цркви су трајали 11 година, а потпуно је завршена 1. маја 1874. године. Саборна црква је грађена од добровољних прилога који су сакупљани од 1863. године па до завршетка градње. Прилоге су давали православни Срби из Сарајева, околних села, трговци из Београда, Дубровника, Беча и Трста. Према једном податку, прилог од 556 дуката дао је султан Абдул Азиз, који је уједно и издао дозволу за изградњу храма. Правитељство Српско из Београда дало је 500 дуката /30.500 гроша/, а кнез Михаило Обреновић 150 дуката /9.150 гроша/. Митрополит Сава Косановић је за вријеме свог боравка у Русији прикупио 1.870 дуката /114.111 гроша/. Градња цркве повјерена је Андреји Дамјанову, чувеном неимару из Велеса, који је такође зидао Саборну цркву Свете Тројице у Мостару, својевремено највећу цркву на простору Балкана, која је у потпуности срушена у току рата 1992. године, али је захваљујући институцијама Републике Српске и вјерујућем српском народу недавно обновљена. Црква у Сарајеву је у основи тробродна базилика са уписаним крстом и има пет купола, саграђена је од камена, првобитно је покривена оловом и има шесторо врата. Саборна црква је у току рата доста оштећена и богослужење се у њој није вршило у периоду 1992–1996. године. Палата Митрополије, која се налази у саставу Саборне цркве, опљачкана је и гранатирана 1992. године. Исте године је дио палате изгорио са библиотеком и архивом. Са подручја Митрополије иселило се око 200.000 православних Срба. У годинама послије рата, Српска православна црква покушава да врати у посјед зграду Сарајевске богословије, односно зграду Економског факултета у Сарајеву, простор који јој је припадао. Спор је још у току. У Саборној цркви у Сарајеву од 1888. године па до данас пјева Српско православно пјевачко друштво "Слога".