НАВРШИЛЕ СЕ 34 ГОДИНЕ ОД НЕКАЖЊЕНОГ ХРВАТСКОГ ЗЛОЧИНА У БЈЕЛОВАРСКОЈ КАСАРНИ

БЕОГРАД, 29. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Навршиле су се 34 године од некажњеног злочина Хрватске над војницима тада једине легалне државне војске ЈНА у Бјеловарској касарни, које су припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/ стријељали након добровољне предаје.

Припадници ЗНГ су 29. септембра 1991. године отпочели општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су прије тога 15 дана држали под тоталном блокадом, подсјетио је Документационо-информативни центар "Веритас". Командант 265. механизоване бригаде ЈНА, стациониране у касарни "Божидар Аџија", пуковник Рајко Ковачевић, наредио је на крају дана обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старјешина и њихово постројавање у кругу касарне, након чега су припадници ЗНГ ушли у касарну. Јуре Шимић, у својству предсједника Кризног штаба Бјеловара, наредио је да буду стријељани командант Ковачевић и његови помоћници потпуковник Миљко Васић и капетан прве класе Драгиша Јовановић. Сутрадан су, по Шимићевој наредби, грађани Бјеловара обилазили заузету касарну, у којој су били изложени лешеви убијених официра и у мимоходу их скрнавили пљувањем и мокрењем по њима, подсјетили су из "Веритаса". Док је трајала борба за касарну, мајор ЈНА Милан Tепић /34/, командант складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, минирао је складиште са 170 тона експлозивних средстава како би спријечио да се припадници ЗНГ домогну експлозива. Том приликом погинули су и мајор Тепић и војник Стојадин Мирковић /19/, који је, упркос Tепићевој наредби, одбио да се преда. Хрватска страна је потврдила губитак 11 својих војника, због чега су, послије предаје, из освете, стријељали командира страже на том објекту, старијег водника Ранка Стевановића из Прокупља. У касарни "Божидар Аџија", осим официра, погинула су још шесторица припадника ЈНА Зоран Крстић, Шукри Кељани, Љубиша Лазић, Недељко Јоветић, Ејуп Бердоли и Горан Радовановић. Заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 војника, који су, након физичких и психичких злостављања у логорима у Бјеловару, размијењени 9. новембра 1991. године. Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара - Радован Барберић, Здравко Докман, Радован Гредељевић, Иван Хосјак, Бошко Радоњић и Милорад Ђорђевић, издвојени су и затворени у полицијску станицу. Њих су четири дана касније извела униформисана лица са фантомкама на главама и стријељали их исте ноћи у шуми Чесма, недалеко од мјеста Мало Кореново. Стријељање је преживио цивил Саво Ковач из Бјеловара. Из "Веритаса" су истакли да још нико није осуђен за описане злочине над припадницим ЈНА, тада једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је у то вријеме формално-правно била и Хрватска. Нико није осуђен, иако је било и пријава пред Хашким трибуналом и оптужница пред Војним судом у Београду, као и суђења пред хрватским судовима. Жупанијски суд у Ријеци је 2019. године неправоснажно ослободио Јуру Шимића одговорности да је наредио стријељање, а Врхови суд Хрватске му је потврдио ослобађајућу пресуду. Предсједништво СФРЈ је 19. новембра 1991. године прогласило мајора Милана Tепића, родом из Комленца код Козарске Дубице, народним херојем, посљедњим и јединим у рату деведесетих прошлог вијека. Предсједник СР Југославије одликовао је децембра 1999. године војника Стојадина Мирковића из Горње Лесковице код Ваљева Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена. Мирковића је Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве постхумно одликовао Орденом Светог Саве трећег степена за "врлински живот, пожртвованост и посвједочену љубав према Богу и ближњем свом".