ЗАШТО ДИПЛОМАТЕ И ПРЕДСТАВНИЦИ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НИСУ ПОСЈЕТИЛИ САБОРНИ ХРАМ У ТУЗЛИ?

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 3. ОКТОБРА /СРНА/ - Ниједан од многобројних дипломата и међународних представника у БиХ није нашао за сходно да посјети свештенство Саборне цркве Успења Пресвете Богородице у Тузли након што су им упућене морбидне пријетеће поруке.

Њихово одсуство на мјестима напада на православне богомоље, свештенство и српски народ говори више од било каквих сувопарних, протоколарних саопштења наводне осуде пријетњи, које нормалан људски мозак не може ни појмити. Лицемјерје и двоструки аршини постали су заштитни знак понашања западних дипломата и њихових изасланика у Сарајеву. Док за сваки наводни инцидент над другим вјерским заједницама одмах организују посјете, састанке и медијске наступе, за то вријеме, када су угрожени православни вјерници влада мук. Тај мук је најгласнији и веома сраман, јер по ко зна који пут открива да за њих не постоје једнака права за све, чега су им иначе пуна уста, већ подјела на "пожељне" и "непожељне" нападе, на "бијеле" и "црне" мараме, на "пожељне" и "непожељне" жртве. Њихова равнодушност према пријетњама православном свештенству није случајна, већ је наставак политике занемаривања и ућуткивања Срба. То показује да нико из те међународне заједнице нема храбрости да каже истину и види реално стање у БиХ. Радикални ислам ушао је у све пора бх друштва и сада га је тешко искоријенити, посебно када имамо овако пристрасне дипломате и представнике међународних организација у Сарајеву, који су одавно престали да буду неутрални посредници, већ отворено дјелују као политички савезници бошњачких странака. Њихова пристрасност је очигледна – док на сваку одлуку институција Републике Српске реагују најоштријим осудама, на овакве и сличне ситуације, на отворена кршења Дејтонског споразума и једностране потезе из Сарајева гледају прећутно или их чак подржавају. Такво понашање није само неправедно, већ је опасно, јер подрива и оно нешто мало повјерења које је преостало у БиХ. Народ у Републици Српској добро види да овдје није ријеч о правди и међународном праву. Те ријечи су давно на овим просторима изгубиле сваки смисао. Овдје је ријеч о политичким интересима појединих центара моћи, попут Брисела, Лондона, Берлина... Ако желе да се представљају као фактор стабилности, морају престати са очигледним фаворизовањем једне стране, бошњачке, наравно, и почети поштовати равноправност три народа и два ентитета. Напад на српске богомоље, на свештенике напад је на цјелокупни српски народ и, према Дејтонском споразуму и Уставу БиХ, напад на конститутивни народ од којег се упорно покушава направити национална мањина. Џевад Хасић, који је од раније познат по пријетњама и вандалским упадима у православне храмове, из затвора у Тузли упутио је пријетеће писмо свештеницима Саборне цркве Успења Пресвете Богородице у Тузли, у којем је најавио да ће црквено звоно "пребацити на вибрацију". Он је запријетио да ће "свештеника са кандилом преобратити на ислам како би дотични могао да учи езан пет пута на дан са највећим задовољством", те да ће "крст замијенити полумјесецом и звијездом као у Ал Акса џамији". На крају писма упутио је и поздрав "Алаху екбер" уз који су у протеклом грађанском рату клали, убијали и силовали српски народ.