МИХАИЛО ПУПИН - ГЕНИЈЕ И ДИПЛОМАТА

БИЈЕЉИНА, 8. ОКТОБРА /СРНА/ - Српски физичар и проналазач Михаило Пупин /1854-1935/, чији су самоиндукциони калемови /Пупинови калемови/ омогућили пренос телефонских разговора на великој даљини, рођен је 9. октобра 1854. године.

Из родног Идвора у Банату, Пупин је 1874. године, након школовања у Панчеву и Прагу, отишао у Њујорк, гдје је завршио Универзитет Колумбија, на којем је касније био професор теоријске физике и 40 година предсједник Института радио-инжењера. Први од његових многобројних проналазака био је електрични резонатор помоћу којег проводник омогућава истовремени пренос вијести на различитим таласним дужинама. Пупин је открио и секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетне детекторе и написао универзитески уџбеник термодинамике. За научни рад 1920. године добио је Едисонову медаљу, а за аутобиографску књигу "Од пашњака до научењака" 1924. године Пулицерову награду. Његово име носе лабораторије за физику Универзитета Колумбија. Краљевина Србија именовала је Пупина 1912. године за почасног конзула у Сједињеним Државама. Он је ову дужност обављао све до 1920. године, а на тој позицији много је допринио успостављању међудржавних и ширих друштвених односа Краљевине Србије /касније Краљевине Југославије/ и САД. Пупин је по завршетку Првог свјетског рата, као тада већ познати и признати научник, али и политички утицајна фигура у Америци, утицао на коначне одлуке Париске мировне конференције, када се одлучивало о одређивању границе будуће Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Михаило Пупин умро је 1935. године у Њујорку.