ЕВРОПА ЋЕ ТЕК УПОЗНАТИ СВИРЕПОСТ МУЏАХЕДИНА КОЈИ СУ СРБИМА ОДСИЈЕЦАЛИ ГЛАВЕ

БЕОГРАД, 9. ОКТОБРА /СРНА/ - Владо Живковић, командант Прњаворске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ чијим су борцима муџахедини одсијецали главе на Озрену и најсвирепије их мучили, рекао је Срни да су Срби деведесетих година прошлог вијека искусили фанатизам и суровост џихадиста, а да ће их Европа, која је допустила да остану у БиХ као заслужни грађани, тек упознати.

Живковић је нагласио да је Прњаворска бригада држала линије на Озрену 14 мјесеци, од априла 1994. године, док су са друге стране међу непријатељима били припадници јединице "Ел муџахедин" у саставу Трећег корпуса такозване Армије БиХ, којим је командовао Сакиб Махмуљин. "Припадници такозване Армије БиХ су муџахедине користили за офанзивна дејства. Муџахедини су по читавој борбеној линији слали извиднице како би видјели гдје могу да прођу. Они у борбена дејства иду са узвиком `Алаху екбер` и дословце трче на цијев, немам други израз. Значи, толики је то фанатизам да се не може замислити. Страховито!", испричао је Живковић. ЗАЗИВАЈУЋИ АЛАХА МУЏАХЕДИНИ ОДСИЈЕЦАЛИ ГЛАВЕ, ОКРУТНА МУЧЕЊА У ЛОГОРУ У БОЧИЊИ Он је указао да је за ову злогласну јединицу "мало рећи да је била геноцидна" и истакао да је довољно навести да су се муџахедина бојали и војници такозване Армије БиХ и локално муслиманско становништво у Немилој, гдје су били смјештени. Као илустрацију њихове суровости Живковић је навео догађај када су његови борци током борбених дејстава ликвидирали муџахедина који је био у извидници, након чега је услиједила страшна одмазда у којој су припадници одреда "Ел муџахедин" главу убијеног српског борца набили на колац. "Моји борци су ми јавили да су га извукли, а ја сам им одмах одговорио везом - `Водите рачна, будите опрезни, не опуштајте се!`. Муџахедини су се вратили, упали су у тај наш ров и тада су једном Ђукићу одсјекли главу. Ту главу су однијели, набили на колац и ставили на линију. Можете мислити како је било нашим момцима. Значи, они држе линију, а тамо 50, 100 метара гледају главу свог дојучерашњег саборца набијену на колац", рекао је он. Према Живковићевим ријечима, атмосфера тог ратишта оставила је највећи траг на саборце иако су иза њих били пробој Коридора и друге тешке битке. "Психички најтеже. Нисмо ми од камена. Посебно људи који су морали ноћи бдјети у рововима. Не можеш бити равнодушан када чујеш `Алаху екбер!` и знаш шта су спремни да учине", испричао је Живковић. Живковић је навео да је у офанзиви непријатеља у мају 1995. године заробљен већи број Прњаворчана, међу којима и припадници санитета љекар Бранко Шиканић и техничар Велибор Тривичевић, који су преживјели 174 дана у злогласним муџахединским логорима. "Они су одвезени у Бочињу, гдје су претрпјели страхоте, тукли су их, мучили, нису им дали да ока склопе, били су у жици. Сјекиром су једном нашем борцу одсјекли главу, а онда ове живе тјерали да је љубе", рекао је он и додао да су неки од заробљених размијењени. "Размијењени су, вршене су размјене, имали смо ми и њихових људи до којим је њима било стало, а најважнија ствар што је евидентирао Црвени крст, онда су их пребацили у Зеницу, то је малтретирање било", присјетио се он. Живковић је рекао да је током офанзиве у мају и јулу 1995. године Прњаворска бригада претрпјела највеће губитке од оснивања, те да је током борби на Озрену погинуо 131 борац, док их је најмање 200 рањено. "Непријатељи у те двије офанзиве нису успјели проћи. Ми смо за 14 мјесеци које смо провели на том положају одбранили Озрен, отишли у Нови Град и одбранили ту општину. Највећу офанзиву одбила је Прњаворска бригада и хрватски генерали признају да је то највећи пораз хрватске војске", истакао је Живковић. Он је додао да је можда ружно рећи, али да је, након искуства у борбама са муџахединима, борба на овом ратишту за Прњаворчане била "као излет". Живковић је напоменуо да многи и данас питају зашто је одбрана Озрена била тако важна, а да је довољно да се погледа рељеф те планине, па да све буде јасно. "То је један огроман дио који се увлачи у Федерацију БиХ, који је одвајао два корпуса. Једноставно, два бошњачка корпуса је држао на леђима. Не дао Бог да је Озрен пао 1992. године. То би значило да не би одбранили Коридор јер горе се бранио и Прњавор, и Добој, и Коридор", истакао је он. Живковић је навео да се још трага за 15 Прњаворчана несталих на Озрену и изразио сумњу да се њихови остаци злоупотребљавају. "Дајем главу своју да ове људе што их никада нећемо наћи преносе и сахрањују тамо у Сребреницу само да муслимани имају број који им је потребан за њихову причу. Муџахедини су радили свашта и са тијелима наших погинулих бораца, имају те своје страшне ритуале, не могу о томе ни да причам", рекао је Живковић. АБУ МАЛИ, ЕНВЕР ШАБАН И АБУ МУСА Он је нагласио да је, према његовој процијени, у саставу јединице "Ел муџахедин" било 1.500 људи из више од 40 земаља, те да је њима командовао оперативац Абу Мали, који је након рата у БиХ отишао у Чеченију и наводно умро. "Њихов вјерски вођа био је шеик Енвер Шабан. Истакнут је био и Ел Абу Муса, који је након рата остао у Бочињи као и многи други. Оженио се удовицом шехида, има наводно петоро дјеце. Добили су држављанство. Узурпирали српске куће. Немам шта више рећи", рекао је Живковић. Он је истакао да је исправан став власти Републике Српске, које не дозвољавају да се на територији Српске отварају кампови за мигранте које западне земље враћају. "Та борба Републике Српске је сто одсто исправна. Европа ће тек видјети шта је примила", указао је Живковић. Он је навео да су они који су у БиХ дошли као ратници ислама проблем не само за Србе повратнике у Федерацију БиХ него и за домаће муслимане. "Били су им проблем и у рату и данас у миру. Поуздане су информације да су пред потписивање Дејтонског споразума они ликвидирали комплетну њихову команду. Такозвана Армија БиХ ликвидирала је команду одреда `Ел муџахедин`", напоменуо је Живковић.