СВЈЕДОК: У БРАЈКОВИЋИМА НИКО НИЈЕ ПРЕЖИВИО

САРАЈЕВО, 14. ОКТОБРА /СРНА/ - У наставку суђења припадницима такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Вишеграда, Фоче и Чајнича свједок Тужилаштва БиХ Милан Кулић рекао је да је дан након напада на Јошаницу са рођаком Момом Кулићем кренуо да нађе родитеље, те да му је на путу до тамо сазнао да нико у његовом селу - Брајковићи није преживио.

"Одвео ме је до тијела мога оца Ристе, који се покушао заштитити иза дрвета, али је погођен рафалом у груди. Мајка је убијена 40 метара од оца, а у близини је било и тијело Славојке Кулић", рекао је Кулић и додао да је његов отац том приликом био у радном одијелу, те да није био војно ангажован. Према његовим ријечима, сва српска села у близини Јошанице су попаљена, а од дима се није видјело скоро ништа. Кулић је навео и да је на ливади Вилина у близини Брајковића пронашао тијела неколицине становника Јошанице, међу којима су била тијела Зорке Вишњић, Милета Шкипине, Марка Грујичића и Ранке Вишњић који су били у цивилној одјећи, док је са тијела Влатка Вишњића, који је имао око 20 година недостајала скоро цијела глава. "Мало даље пронашли смо Дражена и Драгану Вишњић који су убијени из ватреног оружја. Дражен је имао седам, а Драгана 10 година и пронашли смо их загрљене испод дрвета", присјетио се Кулић. Свједок је подсјетио да је на дан напада на Јошаницу, 19. децембра 1992. године био у Фочи, с обзиром на то да је три дана седмично радио у школи у овој општини, те да се тог јутра, око 6.30 часова огласила сирена за узбуну. "С обзиром на то да сам био у радној обавези када се огласила сирена окупили смо се пред основном школом у Фочи и одатле је нас 10 до 15 кренуло према Јошаници. Кренули смо војним камионом до Доње Јошанице и онда пјешице према Горњој Јошаници и тада смо срели цивиле који су почели бјежати и који су рекли да Горња Јошаница гори", рекао је свједок. Према његовим ријечима са превоја Стубла, изнад Горње Јошанице видио је припаднике такозване Армије БиХ да иду према Горажду и да су потјерали стадо оваца. "Након тога кренуо сам до села да видим јесу ли живи родитељи. Прво смо дошли у Шкобаље, гдје смо видјели Винку Кулић која је убијена, а видјеле су се прострелне ране од оружја. Послије тога кренули смо према Хоџићима и све је изгорјело, а од дима се није видјело ништа", нагласио је Кулић. На питање одбране оптужених, Кулић је нагласио да у селу Брајковићи није било војног дјеловања Војске Републике Српске. Свједок Рајка Шкипина на данашњем суђењу рекла је да је 19. децембра 1992. године, када је нападнута Јошаница ујутро око 6.00 часова пробудила пуцњава, те да је изласком на балкон видјела да цијело село гори. Шкипина је додала да је неколико часова након тога добила информацију да је погинуо њен муж Миле Шкипина, али да њој нису дозволили да види тијело. "Мајка, која је ишла да види тијело, рекла је да је имао двије прострелне ране на плућима", навела је Шкипина. Она је додала и да јој је мајка рекла да су са тијела Ранке и Зорице Вишњић сјечени прсти и узиман накит. Некадашњи припадници такозване Армије БиХ Ферид Буљубашић, Ахмет Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић, Адем Фехрић, Мустафа Пољо, Енвер Кустура, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало терете се за злочине над Србима на подручју Вишеграда, Фоче и Чајнича. Оптужница обухвата злочине почињене на подручју Фоче, Вишеграда и Чајнича од августа 1992. до фебруара 1993. године. На крају данашњег рочишта одбрана оптуженог Ахмета Сејдића навела је да он мора на операцију кука, која би требала бити заказана до краја овог мјесеца, а да је наводно трајање опоравка од мјесец до два. Наредно рочиште заказано је за 28. октобар.