ПЛАНЕТА ДОСЕГЛА ПРВУ КЛИМАТСКУ ПРЕКРЕТНИЦУ

ЊУЈОРК, 15. ОКТОБРА /СРНА/ - Планета је суочена са новом стварношћу након што је досегла прву у низу климатских прекретница, односно масовно изумирање коралних гребена, наводи се у извјештају на којем је радило 160 научника широм свијета.

Климатске промјене могле би бити кључне за Земљине системе, од амазонских прашуме до поларних ледених плоча, те да је избаце из равнотеже до тачке урушавања, што би покренуло катастрофалне таласе широм планете, упозоравају научници. "Брзо се приближавамо вишеструким прекретницама Земљиног система које би могле трансформисати наш свијет, са разорним посљедицама за људе и природу", изјавио је Tим Лентон, професор на Институту за глобалне системе Универзитета у Ексетеру и један од аутора извјештаја. Лентон је истакао да ће свијет премашити границу загријавања од 1,5 степени, али да је кључно минимизирати даље загријавање и што брже спустити температуру. Према извјештају, корали у топлим водама први су на удару, преноси Си-Ен-Ен. Свјетски гребени од 2023. године трпе најгоре масовно избјељивање икад забиљежено због рекордно високих температура океана, а погођено је више од 80 одсто. Некадашњи подводни свијет препун боја и живота претвара се у избијељени крајолик којим доминирају алге. "Сада смо коралне гребене гурнули изван онога са чиме се могу носити", рекао је Мај Берет, коаутор извјештаја. Научници упозоравају да ће, ако се глобално загријавање не преокрене, опсежни гребени бити изгубљени, а посљедице ће бити далекосежне. Корални гребени кључно су станиште за морске врсте, важни за безбједно снабдијевање храном, доприносе билионима долара глобалној економији и штите обална подручја од олуја. Планета је на ивици неколико нових прекретница јер је готово сигурно да ће премашити глобално договорени циљ ограничавања загријавања на 1,5 степена Целзијусова изнад прединдустријских нивоа. Једна од најалармантнијих пријетњи је потенцијални колапс кључне мреже океанских струја на Атлантику, што би свијет гурнуо у дубоко смрзавање, друге загријало, пореметило сезоне монсуна и подигло ниво мора. "Сада постоји ризик да би се колапс могао догодити током животног вијека људи који данас живе на планети", упозорио је Берет. Истраживач са Универзитета у Ослу и аутор извјештаја Мањана Милкорит сматра да свијет није спреман за посљедице преласка ових прекретница. "Tренутне политике и међународни споразуми дизајнирани су за постепене промјене, а не за овакве нагле, неповратне и међусобно повезане помаке", рекла је Милкоритова и додала да начин на који владе сада реагују може обликовати Земљин систем на јако дуго вријеме. У извјештају се позива на брзо смањење загађења које загријава планету и повећавање уклањања карбона из атмосфере. Као позитивне ствари у извјештају се наводе кориштење соларне енергије, електричних возила, батерија и топлотних пумпи. Извјештај долази само мјесец дана прије климатске конференције у Бразилу.