ЛИНТА: ЗЛОЧИН НАД ГОСПИЋКИМ СРБИМА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ, ЗЛОЧИНЦИ ДАНАС НАЦИОНАЛНИ ХЕРОЈИ

БЕОГРАД, 16. ОКТОБРА /СРНА/ - Савез Срба из региона /ССР/ саопштио је да је убиство 130 Срба у Госпићу у октобру 1991. године један од највећих злочина над Србима на подручју Хрватске, да се још трага за бројним несталим, а да су починиоци данас национални хероји у тој земљи.

"Пронађени су и сахрањени посмртни остаци свега 60 жртава док се за осталима још трага", рекао је предсједник ССР Миодраг Линта и нагласио да бројне чињенице потврђују да је државни врх Хрватске дао наредбу за етничко чишћење Срба. Поводом 34 године од овог злочина, Линта је нагласио да су починиоци припадници хрватских паравојних и полицијских снага. "За злочин су на минималну затворску казну осуђени само тадашњи секретар Оперативог штаба у Госпићу Tихомир Орешковић - на 15 година, тадашњи командант 118. бригаде Мирко Норац на 12 година и Стјепан Грандић на 10 година", нагласио је Линта. Он је указао на то да је осуђени ратни злочинац Норац за госпићке и личке Хрвате и већину хрватског народа херој, а не злочинац и да многи припадници хрватске војске и полиције који су планирали злочине, спроводили хапшења и учествовали у ликвидацијама, нису одговарали за злочине. Подсјетио је да су притисци, пријетње и дискриминација Србе у Госпићу и многим хрватским градовима почели одмах по доласку Фрање Туђмана на власт, а да се у тај град није могло слободно улазити ни излазити послије 28. аугуста 1991. године због блокаде од стране припадника хрватских паравојних снага. "Већ раније је почело минирање српских кућа и локала, а онда се у октобру 1991. године десио један од највећих злочина током рата на подручју данашње Хрватске. Почетком новембра срушена је до темеља Српска православна црква у Госпићу на чијем мјесту је изграђено паркиралиште за аутомобиле. Црква је пажљиво и стручно минирана јер околне зграде уопште нису оштећене", рекао је он. Линта је нагласио да би Србија требало да покрене активну и планску борбу за истину о масовном и планском страдању српског народа, а да је један од начина оснивање посебне државне институције односно Меморијалног центра српских жртава на простору бивше Југославије са сједиштем у Београду.