ЈОВАН АПОСТОЛОВИЋ - ПРВИ СРБИН ДОКТОР МЕДИЦИНЕ

БИЈЕЉИНА, 19. ОКТОБРА /СРНА/ - Двадесетог октобра 1757. године Јован Апостоловић /1730-1770/ постао је први Србин доктор медицине, одбранивши на универзитету у Халеу дисертацију на латинском језику - "О начину како душевни ефекти утичу на човјечије тијело".

Апостоловић је у 18. вијеку био љекар у Новом Саду, а 1762. године знатно је допринио сузбијању куге у Београду, Бачкој и Банату. Јован Апостоловић рођен је у Будиму, у Хабзбуршкој монархији, али његова породица је поријеклом из Солуна. Рано је научио да чита и пише, па је ноћи проводио уз свијећу читајући књиге. Јован је приватну основну школу завршио у родном Будиму. Јован Апостоловић студирао је медицину у Халеу од 1754. до 1757. године. Његова инаугурациона теза имала је 40 страна и била подијељена у 65 параграфа. У медицинско-филозофској расправи коју је посветио свом учитељу и ментору Герхарду ван Свитену, аустријском реформатору, Јован Апостоловић третирао је проблеме стреса на, у то доба, модеран начин, у духу идеја просвијећености, које ће код Срба нешто касније развити Доситеј Обрадовић. Дисертација која је писана латинским језиком данас има само историјску вриједност. Као изузетном студенту, професори су му дозволили да већ двије године по дипломирању брани докторску дисертацију под насловом "Како осјећања дјелују на људско тијело", што се у историји медицине рачуна као једно од првих разматрања утицаја стреса на физичко здравље човјека. Један примјерак његове дисертације чува се у Универзитетској библиотеци у Будимпешти, а један у Британском музеју у Лондону. Више пута прелазио је Саву и Дунав да би дошао у Србију захваћену колером и помагао обољелим, те учествовао у сузбијању заразе у Београдском пашалуку. Као приватни љекар радио је све до смрти /претпоставља се од туберкулозе/ у Новом Саду 1770. године.