РИЈЕКА ДОБИЛА ИМЕ ПО ВРБИ КОЈА РАСТЕ УЗ ЊЕН ВОДОТОК

РОГАТИЦА, 26. ОКТОБРА /СРНА/ - Ријека Ракитница, бисер нетакнуте природе овог краја својим чистим и хладним током већ од првих метара осликава живот и склад који влада у природи, а име је добила по врсти врбе "Ракита" која расте уз њене обале, пратећи је као природни чувар све до ушћа у ријеку Прачу, у селу Саставци.

Слободан Бркић из Туристичке организације општине Рогатица рекао је да је у овом, јесењем периоду, поток Ракитница, један од притока истоимене ријеке, на најнижем нивоу, те да у њему готово и нема воде. Управо због тога, објаснио је он, у потоку нема рибе, јер мала количина воде не може да подржи живот рибљих врста. Бркић је додао да се на појединим мјестима могу пронаћи ријетки ријечни ракови, што свједочи о чистоћи воде и очуваној природи овог подручја. Тренутно је, каже Бркић, Ракитница толико мала да на при самом ушћу у ријеку Прачу, скоро да и не тече, већ само мирно стоји у плитким барама, као да се одмара и чека нове кише које ће јој вратити снагу и живот. Уз овај поток може се наћи богат биљни свијет, а сви који одлуче да посјете ове, недовољно истражене предјеле пограничног дјела општине Рогатица могу наћи различите биљне врсте попут шипурка, трњина, глога или смрекове бобе. Он је истакао да је сада идеално доба да се направи туршија или како је неки зову, водњика, наводећи да се она прави тако што се набере одређена количина шумских плодова који се покиселе у води. "То је здрав и добар напитак и када се користи не мора се брати нова количина воћа, већ се само додаје вода", напоменуо је Бркић. Према ријечима Бркића, локално становништво на овом подручју традиционално бере смрекову бобу, која се потом откупљује, а ова активност омогућава људима из околних села да зарадe одређену своту новца. "Што се тиче гљива има лисичарки, млијечница, вргања, као и редуша које неко зове и ђурђеваче јер оне приспијевају за Ђурђевдан и то је једна фина врста гљива и има лијеп мирис и укус", навео је он. РИЈЕКА РАКИТНИЦА - НОСИЛАЦ ТУРИСТИЧКОГ РАЗВОЈА ОВОГ ДИЈЕЛА ОПШТИНЕ Говорећи о туристичком потенцијалу водотока на овом дијелу општине Рогатица, Бркић је рекао да се неколико километара од водопада Берег налази млин породице Сорак, гдје постоји и кућа за смјештај гостију, док је испод млина, на Ракитници и етно-село Зиличина, мјесто гдје људи долазе да одмарају, роштиљају и уживају у природи на великим врућинама. Према ријечима Бркића, на Ракитници је некада било око 30 млинова распоређених дуж цијелог тока, од извора до ушћа у ријеку Прачу, од којих већина данас више не постоји. Једна од обновљених воденица је она у власништву породице Сорак у селу Гуждељи, гдје сви они који желе да самељу жито на традиционалан начин могу донијети кукуруз, хељду или пшеницу. "Традиција овог млина траје око 100 година и преносила се са кољена на кољено од њиховог ђеда Радована, Тоше и данас до унука Драгослава Сорка који је преузео ту традицију, обновио млин и почео да меље жито", навео је Бркић и додао да све више људи меље жито на овај начин. Бркић је појаснио да су процесом индустрализације многи млинови пропали, али да данас људи схватају значај здраве исхране, те све више њих тражи производе од кукурузног брашна од кукуруза осмака, који на простору Рогатице има дугу традицију и најтраженији је да се меље у кукурузно брашно. "Осим кукуруза меље се пшеница, хељда, раж, али генерално гледано највише се мељу кукуруз и пшеница", навео је Бркић. Појаснио је и процес мљевења жита на каменим млиновима, онако како је то рађено прије 100 година. "У воденици има кош у који се истресе жито и оно доле лагано испада кроз један точак који је стабилан, док се други окреће помоћу воде и тако меље жито и излази у посуду намијењено за то", објаснио је Бркић. ПОРЕД МИНСКОГ ПОЉА ДО ВОДОПАДА КОЈИ УСИЈЕЦА СТИЈЕНУ Готово да нема дијела Републике Српске у којем се не крију природни бисери непроцјењиве вриједности, а један од њих је водопад Пршин поток, смјештен на 15 километара од Рогатице, у близини магистралног пута који води према Устипрачи. Пршин поток смјештен је на око 100 метара од магистралног пута, у прелијепом кањону где је на стијени у дужини од око 30 метара направљен велики усјек, стварајући утисак као да је сам поток усјекао камен. До овог природног чуда води уски шумски пут, са чије десне стране се налази прописно означено минско поље, подсјећајући посјетиоце на пажњу која је потребна приликом истраживања околине. Водопад настаје од Каменског потока, који извире из малих извора у околним рогатичким селима, а кроз стрме и неприступачне дијелове кањона пробија се само њему знаним путевима све до ушћа у ријеку Прачу. Бркић је рекао да је Туристичка организација општине Рогатица ове године уредила и обиљежила водопад, као и да је постављена клупа и рам за фотографисање. "Водопад је од тада врло посјећен и ми када год дођемо да га очистимо и уредимо, увијек нађемо туристе", навео је Бркић. Он је додао је и да су водопади Берег и Пршин поток једина два приступачна водопада на подручју Рогатице, али да сигурно постоји много оних о којима се још не зна. "Има и много каскада које често знају бити лијепе за око", рекао је Бркић. Због непотпуно приступачног терена, водопад Пршин поток, углавном посјећују ловци и страствени љубитељи природе. Видео репортажу можете погледати на Срнином "Јутјуб" каналу.