АЛЕКСАНДАР НИКОЛИЋ - ТВОРАЦ СРПСКЕ И ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ШКОЛЕ КОШАРКЕ

БИЈЕЉИНА, 27. ОКТОБРА /СРНА/ - Српски тренер Александар Николић /1924-2000/, творац супериорне српске и југословенске кошаркашке школе и најзначајнији стручњак европске кошарке у 20. вијеку, рођен је 28. октобра 1924. године у Сарајеву.

Кошарку је почео да игра 1946. године и наступао је за више екипа, укључујући "Црвену звезду" и "Партизан". За југословенски национални тим Николић је одиграо 11 утакмица, 1951. године постао је тренер репрезентације Југославије са којом је донио прве медаље 1961. са европског и 1963. са свјетског првенства, те титуле првака Европе 1977. и свијета 1978. године. У кошаркашким круговима најчешће су га називали Професор. Био је учитељ плејаде српских тренера чије су екипе практично монополизовале европске клупске титуле. Године 1969. Николић је постао тренер "Ињиса" из Варезеа, са којим је освојио три национална првенства, три европске титуле, те три италијанска и два интернационална купа. Тај тим је често проглашаван најбољим у историји италијанске и европске кошарке. Након тога, Николић се враћа у домаћу кошарку као први тренер "Црвене звезде", са којом осваја Куп побједника купова, што је до данас највећи успјех у историји Клуба. Након 11 година одсуства из репрезентације Југославије, Николић се вратио 1976. године и предводио репрезентацију на Европском првенству 1977. и Свјетском првенству 1978. На оба првенства освојено је злато. У љето 1991. године Николић се вратио у "Партизан" и преузео улогу савјетника новог тренера клуба из Хумске Жељка Обрадовића, који је тек тада почињао тренерску каријеру. Као плод те сарадње, у сезони 1991/92. "Партизан" је освојио троструку круну, Првенство и Куп Југославије, али и најважнији трофеј који је неки клуб из Србије освојио - Евролигу, у историјском тријумфу на финалном турниру у Истанбулу. Због огромних заслуга за кошарку, 1998. године Николић је уврштен у чувену Кућу славних у америчком граду Спрингфилд, колијевци кошаркашке игре. Николићу у част, хала у Београду /Пионир/ носи његово име. Био је тренер и двојици каснијих чланова Куће славних - Бориславу Станковићу и Крешимиру Ћосићу. Александар Николић умро је 2000. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.