ДЕХРИСТИЈАНИЗАЦИЈА ЕВРОПЕ ПОЧЕЛА У БиХ И НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

БЕОГРАД, 27. ОКТОБРА /СРНА/ - Професор историје на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић оцијенио је за Срну да је јасно да је велика криза која је захватила Западну Европу почела на територији бивше Југославије, првенствено у БиХ и на Косову и Метохији.

Коментаришући све чешће атаке на хришћане у БиХ, нападе на Србе повратнике и православне храмове и гробља, као и на политичке представнике Срба попут предсједника Милорада Додика, кога муслимани уз помоћ лијево орјентисаних глобалиста желе да уклоне са политичке сцене, Ковић сматра да је све то дио једног ширег процеса. "Реч је о дехристијанизацији Европе и прекидању традиције и предања који трају дуже од 2.000 година. Ми смо у фази револуционарне промене, која је захватила највећи део Западне Европе, али и САД. Тај обрачун са сопственом прошлошћу почео је рушењем хришћанских цркава и храмова и ратом против православних хришћана, Срба, а то, руку под руку, иде са муслиманским екстремизмом", нагласио је Ковић. Он је указао да су западне државе, а нарочито њихове обавјештајне службе умијешане свуда гдје се појављују екстремне муслиманске политичке организације. "То видимо не само на простору Балкана, већ и на Блиском истоку и Средњем истоку. Реч је о обрачуну Европе са самом собом. Видимо покушаје да се западне земље ишчупају из ове кризе, и то је најизразитије у САД", рекао је Ковић. Он каже да иако је Велика Британија у дубокој кризи, и даље активна на Балкану и покушава да Србима држи лекције како и са ким треба да живе. "Међутим, она је активна овде у нашим крајевима и покушава и даље Србе да научи како би требало да живе и са ким треба да живе", указао је Ковић. Он је истакао да је видљиво да администрација Доналда Трампа покушава да извуче САД из свеобухватне моралне кризе, али да је питање да ли ће успјети, јер то зависи од мноштва фактора. "У којој мери ће се то осетити у спољној политици САД, и то зависи од много чинилаца пошто је америчка администрација прилично хетерогена. Са једне стране су људи као што је /потпредсједник САД/ Џејмс Дејвид Венс који прати ову струју у Трамповој администрацији. Са друге стране, су /државни секретар/ Марко Рубио и други чланови Трамповог кабинета који припадају оним мало старијим структурама, али су се прилагодили новим временима", оцијенио је Ковић. На питање да ли може да се очекује да Трампова администрација предузме одлучније кораке у заштити хришћана у БиХ, јер се тим питањем баве и амерички истраживачки новинари попут Лауре Лумер, Ковић каже да је умјерени песимиста, али да Србе нико не може да натјера да одустану од покушаја да администрацији САД објасне шта се дешава иако они добро познају БиХ. "Наше је да покушавамо и чинимо све да их придобијемо на овај или онај начин за оно што су наши интереси", рекао је Ковић. Иако каже да није оптимиста када је ријеч о САД, Ковић сматра да је чињеница да Трампова администрација покушава да преусмјери америчку спољну политику. "Да ли ће успети да преусмери тај, фигуративно речено, велики брод или носач авиона крцат оружјем, остаје да видимо", рекао је Ковић. Према његовом мишљењу, важно је имати на уму да је у Америци на сцени један покрет који нешто покушава да промијени. "Зато би ваљало покушати да се нешто уради, с тим што никако не би смели да ризикујемо било какво кварење односа са Русијом, јер Русија и даље остаје кључни ослонац српског народа у његовој спољној политици", поручио је Ковић.