ПРОМОВИСАНА МОНОГРАФИЈА "ХРАНА У ХЕРЦЕГОВИОНИ КРОЗ ВИЈЕКОВЕ"

БЕОГРАД, 28. ОКTОБРА /СРНА/ - На штанду Републике Српске на Међународном сајму књига у Београду СПКД "Просвјета" Мостар промовисала је монографију "Храна у Херцеговини кроз вијекове" аутора Драгана Брење и академика Нове Пржуља, која представља аутентичну причу о прехрамбеној баштини Херцеговине од касног средњег вијека до модерног доба.

О књизи је, осим аутора, говорио и један од рецензената протојереј-ставрофор Радивоје Круљ према чијој је идеји рађена ова стручна монографија. Говорећи о истраживању које је спровео са Брењом, Пржуљ је открио да су њих двојица били на великим мукама када су почели да прикупљају материјал за књигу, јер ништа слично на овим просторима никада није рађено нити је била доступна литература на основу које би почели рад. "Вртјели смо се укруг неких годину дана, али нисмо помишљали да одустанемо, а онда је некако кренуло. Изазов је био велики, али смо успјели и на крају смо били веома задовољни обављеним послом на којем се нећемо зауставити, јер ћемо наставити да се бавимо нашом прехрамбеном баштином", навео је Пржуљ. Брењо је објаснио да је монографија базирана на бројним историјским изворима – византијским, српским, османским и дубровачким, као и на нематеријалном насљеђу. Он је навео да су у истраживање укључили историчаре, књижевнике, географе, антропологе и друге стручњаке, а морали су и да прочитају много историјских књига и записа, тако да су дошли до 12. вијека и оригиналних јела из времена кнеза Мирослава, којем је омиљени специјалитет била јагњетина у млијеку. Потом су, каже Брењо, начин исхране подијелили на четири сталежа: властелу, свештенство и монаштво, војску и обичан народ који је био најсиромашнији и углавном се хранио различитим кашама од житарица и сличним јелима, за разлику од виших слојева, нарочито властеле која је јело месо, сиреве, али и разне ђаконије. "Tоком истраживања смо открили да је у периоду од осам вијекова било чак 120 гладних година, што је најосјетљивије дијелове становништва и најсиромашније коштало живота", истакао је Брењо. Према његовим ријечима, у касном средњем вијеку на простору Херцеговине јеле су се све житарице и производи од њих, осим хељде, пиринча и кукуруза, који су касније стигли, баш као и кромпир и још неке врсте поврћа. Он каже да је месо јео онај ко га је имао, а највише је била распрострањена јагњетина, потом свињетина, док се говедина слабо користила у исхрани, а јаја готово никако. "Занимљиво је да се чувени херцеговачки сир из мијеха помиње у дубровачким списима, а запис о томе датира из 1374. године, тако да је овај традиционални херцеговачки сир један од најстаријих у Европи", објаснио је Брењо. Он је додао да је занимљиво и то да је херцег Стјепан Вукчић Косача користио есцајг који се чува у Метрополитен музеју у Њујорку, а налази се и на насловној страни његове и Пржуљеве књиге. Брењо је истакао да су њихова истраживања показала да основа културе исхране у Херцеговини потиче из касног средњег вијека и да је касније само допуњавана, а слично је и са кућама и другим грађевинама, јер се и данас у руралним подручјима могу пронаћи куће са распоредом просторија и карактеристикама какве су имале прије много вијекова. Свештеник Круљ је рекао да је веома важно што је урађено овакво истраживање јер садржи историјат исхране на херцеговачком подручју кроз вијекове. Он сматра да на сличан начин треба обрадити и друге крајеве и њихову културу исхране кроз историју.