ПЕТ ГОДИНА ОД УПОКОЈЕЊА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

ПОДГОРИЦА, 30. ОКТОБРА /СРНА/ - Навршило се пет година од упокојења митрополита црногорско-приморског Амфилохија, јединствене и непоновљиве личност српске и свјетске теологије и духовности, монаха и пјесника, насљедника древних црногорских владика, чувара пећког трона црквених поглавара.

Био је противник комунизма и борац за повратак Срба својим коријенима. Најтеже године провео је на страдалном Косову и Метохији, сахрањујући и видајући српске ране. Посљедње године живота провео је у борби за цркву и светиње, које је хтио да отме отуђени црногорски режим. Повео је свенародне литије које су бројале стотине хиљада грађана, а биле су библијски прикази Црне Горе којима се дивио цијели свијет. Рођен је као Ристо Радовић на Божић 1938. године у селу Баре Радовића у Доњој Морачи. Био је пето од петнаесторо дјеце Ћира и Милене. Прва знања стекао је у манастиру Морача, у тешко послијератно атеистичко вријеме, а након тога и у Београду, Паризу, Берну, Риму, Атини... Велики утицај на њега оставио је Свети Јустин Ћелијски, али и светогорски отац Пајсије. Током седмогодишњег боравка под окриљем Грчке православне цркве прима монашки постриг и у Атини постаје монах Амфилохије. Сабор СПЦ изабрао га је 1985. године за епископа банатског, а пет година касније хиротонисан је за владику Митрополије црногорско-приморске. Током три деценије обнове духовног живота, митрополит је успио да отуђени и посвађани народ врати под окриље Цркве, да обнови више од 600 напуштених цркава и манастира. Подигао је монументалне храмове, попут оног у којем по сопственој жељи почива - Храм Христовог Васкресења у Подгорици, као и Храм Светог Јована Владимира у Бару. Понекад је говорио оштро, што је и сам умио да призна. Говорио је да су тако радиле све црногорске владике. Митрополит Амфилохије оставио је дубок траг међу вјерницима Српске православне цркве, грађанима Црне Горе, Србије, Републике Српске и у читавој хришћанској васељени. Оставио је и аманет: "Моја душа неће имати мира, све док Његош поново не усни свој вечни сан на месту које је сам изабрао – у капели на Језерском врху. То је мој аманет, последња воља и заклетва народу Црне Горе".