ЦИК: НЕМАМО ОБАВЕЗУ ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА У ВЕЗИ СА СНСД-ом

САРАЈЕВО, 7. НОВЕМБРА /СРНА/ - Централна изборна комисија /ЦИК/ БиХ одговорила је данас Основном суду у Бањалуци и Суду БиХ да ова комисија нема законом утврђену обавезу, одговорност нити овлаштење за покретање поступка који се односи на Милорада Додика као предсједника СНСД-а, те указала да дописивање правосудних органа преко ЦИК-а БиХ урушава повјерење јавности у правосуђе и владавину права.

Из ЦИК-а су навели да ће о овоме обавијестити Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ БиХ, цијенећи да су све институције у БиХ на свим нивоима власти дужне вршити законом прописане надлежности, а извршење правних посљедица кривичне пресуде у дијелу престанка рада унутрашњег организационог облика политичке организације није у надлежности ове комисије. Из ЦИК-а подсјећају да се актом Основног суда у Бањалуци запримљеног 3. новембра, од ЦИК-а тражи да у остављеном року исправи и допуни поднесак од 22. октобра на начин да јасно одреди да ли се ради о приједлогу за покретање ванпарничног поступка за упис промјене података уписаних у регистар политичких организација који се води код Суда, а односи се на политичку странку СНСД. ЦИК БиХ је овај акт Основног суда у Бањалуци 5. новембра доставио на знање и евентуално поступање Суду БиХ. Истог дана, подсјећају из ЦИК-а, примили су допис Суда БиХ у којем наводе да је потребно да ЦИК БиХ обавијести Суд БиХ да ли је у року Основном суду у Бањалуци поднијела приједлог, онако како је то назначено у рјешењу тог суда. У допису, Суд БиХ поново истиче да правне посљедице осуде, које су наведене у образложењу пресуде од 26. фебруара /постала правоснажна 12. јуна/, а које наступају по сили закона, не спроводи кривични суд, односно Суд БиХ, јер оне нису кривична санкција, те с обзиром на природу правних посљедица осуде, свакако постоји основ да Основни суд у Бањалуци то може урадити по службеној дужности, сходно одредбама Закона о ванпарничном поступку Републике Српске. ЦИК БиХ је у писаном одговору Основном суду у Бањалуци и Суду БиХ подсјетио на одредбе Закона о политичким организацијама, којим је прописано да ће политичкој организацији, односно њеном унутрашњем организационом облику, бити забрањен рад ако дјелује ради остваривања циљева из члана 4. овог закона или врши дјелатност на начин који није у складу са Законом, статутом и циљевима ради којих је основана или утврђеном програмском орјентацијом политичке организације. Решење о забрани рада политичке организације доноси регистарски суд. Одредбом члана 27. истог Закона прописано је да Суд код кога је организација регистрована покреће поступак за забрану рада политичке организације по службеној дужности или на приједлог основног јавног тужиоца.