ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ ПОКАЗАО ДА ЗАПАДНЕ СИЛЕ ПОТПИСУЈУ УГОВОРЕ КОЈЕ НЕ ПОШТУЈУ

БЕОГРАД, 12. НОВЕМБРА /СРНА/ - Академик Славенко Терзић изјавио је Срни да је Дејтонски споразум прије 30 година дјелимично признао резултате борбе српског народа за идентитет и самосталност у БиХ, али и показао нешто што је постала пракса у међународним односима – да западне силе потписују уговоре за које већ тада знају да их неће поштовати.

Терзић оцјењује да је у садашњој ситуацији сасвим разложно инсистирање руководства Републике Српске на поштовању Дејтонског споразума јер овај документ гарантује добрим дијелом, макар основне тековине политичке борбе српског народа у БиХ. Он указује да је примјетна тежња муслиманског руководства у Сарајеву уз подршку одређених западних сила, да се постепено настави са одузимањем права Републици Српској и тиме створе услови за стварање унитарне БиХ која би фактички значила поништење борбе српског народа за своју стамосталност. "С друге стране, видим постепени процес успостављања неких елемената баланса у међународним односима, чему свакако доприноси политика Кине и Руске Федерације, али мислим да смо још далеко од тога да се у међународним односима поштују међународно-правно потписани споразуми и да се поштује међународно право", каже Терзић. Он истиче да има неких назнака да би САД могле да одустану од свеприсутног интервенционизма широм свијета и успостављања реда грубом војном силом, али да је тешко овог момента предвидјети у ком правцу ће ићи тај процес. Према његовим ријечима, очигледно је да и у самој САД постоји унутрашња политичка криза, па је питање да ли ће амерички предсједник Доналд Tрамп и тим око њега, имати снаге да преокрене процесе ка успостављању стабилности међународних односа и међународног права. "Tако да, што се тиче судбине Републике Српске, на видику се можда може уочити известан процес који би гарантовао њену стабилност и њена права гарантована Дејтонским споразумом, али мислим да је на дужи рок тешко предвидети у ком правцу ће се догађаји развијати", каже Терзић. Говорећи о Дејтонском споразуму, Терзић напомиње да је тај споразум дјелимично признао резултате борбе српског народа за свој идентитет и самосталност у БиХ, али и показао да западне силе потписују уговоре са лошом намјером и унапријед формулисаним циљем да га не поштују. Он наводи да је то постала пракса током 20. и почетком овог вијека у међународним односима, нарочито кад су у питању западне силе, тда је много је примјера за то од Дејтонског споразума, преко Резолуције 1244 Савјета безбједности УН и такозваног Кумановског споразума, до Минских споразума и многих других међународних споразума. "Tако је и Дејтонски споразум важан за Републику Српску јер је признаје као равноправни ентитет у оквиру БиХ, међутим, проблем је у томе што су од Дејтонског споразума који је гарантовао велики ниво самосталности Републике Српске, временом одузимана овлашћења Српској", каже Терзић. Терзић указује да је онемогућавање спровођења Дејтонског споразума почело је оног момента када су такозвани високи представници међународне заједнице, почели да спроводе вољу не тог споразума него водећих западних сила. Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски мировни споразум, договорен је 21. новембра 1995. године у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона у америчкој држави Охајо, а званично потписан 14. децембра исте године у Паризу. Дејтонским споразумом је БиХ дефинисана као субјект који је састављен од два ентитета и три конститутивна народа, а његовим Анексом 4 уставна структура БиХ и надлежности како на нивоу БиХ, тако и Републике Српске и Федерације БиХ. У годинама након потписивања Дејтонског споразума, под притиском ОХР и Уставног суда БиХ, Републици Српској одузето је више од 80 надлежности, које су пренијете на ниво БиХ.