ГАШПАР: НОВИ РЕАЛИЗАМ ВАШИНГТОНА И КРАЈ ЕПОХЕ НАДЗИРАНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

БАЊАЛУКА, 15. НОВЕМБРА /СРНА/ - Сарадник посланика АфД-а у Бундестагу Филип Гашпар истиче да се САД, након четврт вијека међународне управе у БиХ и три деценије формалног мира, повлаче из улоге "васпитача" и указује да нови реализам Вашингтона не значи крај подршке БиХ, већ крај епохе у којој је Запад вјеровао да се демократија може трајно надзирати.

Гашпар наводи да Вашингтон ставља фокус на прагматичну стабилност, не из равнодушности, већ из сазнања. "У Сарајеву овај нови реализам изазива помијешана осјећања. Политичка елита страхује да ће ОХР изгубити на тежини ако САД држе дистанцу. У Бањалуци то се тумачи као потврда да је Вашингтон препознао границе властите политике. У оба случаја БиХ остаје зависна, материјално, дипломатски и ментално", истакао је Гашпар у ауторском тексту за "Берлинер цајтунг". Он напомиње да Берлин остаје у улози "васпитача", јер сматра међународну контролу дијелом европске одговорности која се у Вашингтону посматра као оптерећење. "Готово 30 година након мировног споразума из Дејтона, БиХ остаје испит западне политике реда, уједно и огледало промијењених приоритета. Споразум 1995. године донио је мир, али не и политичку самосталност", наводи Гашпар који је и политички савјетник и есејиста. Он је указао и на комплексно уређење БиХ, које омогућава политичку заштиту три конститутивна народа, али и на позицију високих представника који снагу црпе из групе земаља без међународноправне основе, а не УН. "Будући да Савјет безбједности УН није потврдило именовање Кристијана Шмита, Русија и Кина га до данас не признају. У Бањалуци влада увјерење да ослабљивање Шмита није напад на мир, већ обнова равнотеже из Дејтона", истакао је Гашпар. Он каже да Хрвати у БиХ доживљавају данашњи поредак као неправду, те да хрватски представници годинама захтијевају реформу изборног законодавства која би им омогућила да сами бирају свог члана Предсједништва БиХ. "Загреб подржава овај захтјев дипломатски, Брисел показује разумијевање, али избјегава притисак на Сарајево. За Хрвате је Дејтон мање заштитни споразум него неиспуњено обећање - равноправност без тежине", навео је Гашпар. Он каже да сваки од три народа види послијератни поредак кроз властито историјско искуство у којем за Бошњаке остаје гаранција против под‌јеле, за Хрвате недовршено обећање равноправности, а за Србе симбол спољног наметања. "То објашњава зашто свака већа реформа пропада на различитим страховима. БиХ посједује спољни облик демократије, али не и њену унутрашњу сувереност. Није пропала земља, већ управљана, полутрајна структура управљане суверености, која функционише, али не д‌јелује слободно", истакао је Гашпар. ПРИВРЕМЕНИ МЕХАНИЗМИ ПРЕТВОРИЛИ СЕ У ПАРАЛЕЛНУ ВЛАДУ Гашпар наводи да је високи представник првобитно требао дјеловати као посредник у процесима, али да је постао "најмоћнији актер". "Њемачки политичар ЦСУ-а Кристијан Шмит располаже овлашћењима које су у Европи јединствена. Његово именовање никада није потврдио Савјет безбједности УН, јер су Русија и Кина уложиле вето, али западне државе га признају", истакао је Гашпар. Он је додао да је институција високог представника првобитно била замишљена као привремени механизам, али да се претворила у трајну паралелну владу. "Оно што је некад било замишљено као хитно рјешење за осигурање мира, развило се у неку врсту колонијалног остатка у срцу Европе. Његово постојање подсјећа на то да је Запад створио поредак који стабилност замјењује спољном контролом. У времену у којем Европа широм свијета промовише самоопредјељење, БиХ остаје мјесто гдје овај принцип вриједи само ограничено. И Њемачка је у томе од почетка играла главну улогу", сматра Гашпар. ИЗАБРАНИ ПОЛИТИЧАР КАЖЊЕН ОД НЕИЗАБРАНОГ СТРАНЦА Гашпар је у ауторском тексту за "Берлинер цајтунг" навео је да је предсједник Републике Српске Милорад Додик осуђен од суда у Сарајеву јер није поштовао декрете Шмита. "Изабрани предсједник је кажњен зато што је прекршио закон који је донио неизабрани странац. Пресуда је интернационално изазвала насловне странице и продубила под‌јелу", навео је Гашпар. Он је указао да се тешко може замислити да се на овај начин може осигурати мир. "Његов случај показао је да се надзор и кривично гоњење у БиХ већ одавно преплићу и да међународна контрола не само да надгледа, већ влада", истакао је Гашпар. Он каже да се у међувремену догодио заокрет америчке спољне политике и да су САД укинуле све санкције званичницима Републике Српске, те упутиле јасну поруку да након три деценије одговорност за стабилност лежи на изабраним представницима.