ВРАТИТИ СЕ ИЗВОРНОМ ДЕЈТОНУ ИЛИ ИЋИ КА СТВАРАЊУ НЕЗАВИСНЕ СРПСКЕ

ПАЛЕ, 15. НОВЕМБРА /СРНА/ - Члан Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ Витомир Поповић изјавио је да одговор на покушаје стварања унитарне БиХ путем измјена Дејтонског споразума треба да буде или враћање изворном Дејтонском споразуму или оживљавање уставних овлаштења Републике Српске према Уставу од 28. фебруара 1992. године и стварање независне Републике Српске.

Поповић је рекао да је Дејтонски мировни споразум један од међународних уговора који су најчешће мијењани, циљ је стварање унитарне БиХ, а у крајњем и да доведе у питање опстанак Републике Српске. "Ми смо се томе противили и противићемо се и даље", рекао је Поповић, који је један од говорника на Међународној научној конференцији "30 година Дејтонског мировног споразума: поуке прошлости и изазови садашњости". Овај универзитетски профсор је подсјетио да је развлашћивање Републике Српске вршено на различите начине интервенционизмом међународне заједнице, појединих њених представника, а циљ је био да се што већи број надлежности и овлаштења пренесе на ниво заједничких институција које нису биле предвиђене изворним текстом Дејтонског споразума. "Дошли смо до чињенице да је на бази такозваних `бонских овлаштења` око 800 надлежности пренесено на ниво заједничких институција што је аутоматски умањивало надлежности Републике Српске", прецизирао је Поповић. Према његовим ријечима, Република Српска инсистира на томе да је Дејтонски мировни споразум међународни уговор и да је правног карактера, односно да су његове норме подједнако обавезујуће и за Српску и Федерацију БиХ, као и за Брчко дистрикт који је проглашен арбитражном одлуком 1999. године. "Наравно да је обавезујући и за онај дио такозваних заједничких институција у складу са Анексом четири Дејтонског споразума – Устава БиХ", додао је Поповић. Он је навео да су у почетку била предвиђена само три министарства на нивоу БиХ, а да се касније дошло до девет, те да у почетку сем Уставног суда није било предвиђено формирање никаквих других правосудних институција, али су оне формиране на основу закона које је наметнуо високи представник. "Та питања су била предвиђена за Анекс пет Дејтонског споразума да се сва спорна питања између Републике Српске и ФБиХ рјешавају договором, путем посебне арбитраже која би за то била формирана, али видјели сте да је то питање примијењено само на /сарајевском насељу/ Добрињи", рекао је Поповић. Према његовим ријечима, формирање појединих институција резултирало је и формирањем нових министарстава. "Кроз суд и тужилаштво добили смо министарство правде, кроз пренос индиректних опорезивања министарство финансија, преношењем пограничне службе, формирањем Обавјештајно-безбједносне агенције и других служби добили смо министарство безбједности, и тако смо стигли до девет министарстава", нагласио је Поповић. Он је подсјетио да је било инсистирања да се на нивоу БиХ формира и министарство пољопривреде, чиме би највећи дио надлежности Републике Српске био пренесен на ниво заједничких институција. Поповић је истакао да је Уставни суд БиХ својевремено донио одлуку да војска припадне ентитетима, али да је касније под притисцима странаца, прије свега Американаца, Британаца и Нијемаца, ова надлежност пренесена на ниво БиХ, након чега је услиједило формирање Министарства одбране. "Никога не интересује што то министарство ни данас не може да функционише", констатовао је Поповић. Постављајући питање како даље, Поповић је рекао да се БиХ тренутно налази на раскрсници. "Покушавамо се држати онога што је норма Дејтонског мировног споразума, али видјели смо да је она у значајној мјери прекршена и то би било на штету Републике Српске", рекао је Поповић. Када су у питању иницијативе за заказивања нове међународне конференције са циљем измјена Дејтонског споразума, Поповић је рекао да би полазни ниво у том случају био постојећи број заједничких институција БиХ, које нису прошле процедуру одобравања у Народној скупштини Републике Српске. "Њихов циљ јесте поништавање Републике Српске и стварање онога што је био циљ СДА и Алије Изетбеговића, у складу са правилима његове `Исламске декларације`, по којима би се БиХ заснивала на принципу један човјек – један глас, што би рекли била би грађанска држава у којој би и Срби и Хрвати били прегласавани", констатовао је Поповић. Одговор томе, према његовим ријечима, јесте или враћање изворном Дејтонском споразуму или оживљавање уставних овлаштења Републике Српске према Уставу од 28. фебруара 1992. године и стварање независне Републике Српске. "Све друго су калкулације", закључио је Поповић.