БУДУЋНОСТ БиХ У ВРАЋАЊУ ИЗВОРНОМ ДЕЈТОНУ И УСТАВНОМ ИДЕНТИТЕТУ

ПАЛЕ, 15. НОВЕМБРА /СРНА/ - Будућност БиХ постоји, она је у враћању Дејтонском мировном споразуму и званичном Уставу, односно уставном идентитету БиХ на шта су сви дали сагласност, рекао је данас на Палама докторанд уставног права на Правном факултету Универзитета у Београду Марко Шукало.

Констатујући да је Дејтонски мировни споразум обезбиједио мир и стабилност на Балкану, Шукало је указао на уставни идентитет БиХ, односно на трајни скуп начела и вриједности једног уставног система који се не могу промијенити ни амандманима на тај устав. Уставни идентитет БиХ тема је којом се бави и научни рад који је Шукало представио на научној конференцији на Палама, а потписује га заједно са универзитетским професором и министром за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Синишом Караном. "Концепт уставног идентитета доста је присутан у правној науци, али у БиХ није довољно истражен", истакао је Шукало. Како је навео, уставни идентитет БиХ садржан је у женевским и њујоршким принципима који су претходили Дејтонском мировном споразуму и директно су уграђени у Анекс четири овог споразума, односно Устав БиХ. Наведени принципи, објаснио је Шукало, подразумијевају одредбе које су успоставиле и формирале паритет у БиХ – равнорпавност ентитета и конститутивних народа, ентитетско гласање у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, те заштиту виталног националног интереса у Дому народа Парламентарне скупштине и Предсједништву БиХ. "Сва ова начела, све ове уставне вриједности представљају уставни идентитет БиХ, али су у 30 година дугој историји Дејтонског мировног споразума високи представници и Уставни суд БиХ формирали паралелан политички устав", истакао је Шукало. Он је подсјетио на то да су високи представници у БиХ наметнули 913 одлука с циљем формирања политичког паралелног устава који је супротан оном писаном, договореном и потписаном у Дејтонском споразуму. "Сваки уставни суд, према уставноправној теорији, има задатак да додатно креира уставни идентитет, у складу са оним који већ постоји, који је записан у званичном уставу, али је Уставни суд БиХ чинио супротно свих ових 30 година, потпомажући тако формирање паралелног политичког система", констатовао је Шукало. Шукало је навео да је концепт уставног идентитета у Европи осмишљен и остварен с циљем одбрамбене функције у земљама које су приступале ЕУ, попут Мађарске, Словачке или Пољске. "Тај уставни идентитет треба нама у БиХ с циљем одбрамбене функције да сачувамо Дејтонску БиХ. Промовишући концепт уставног идентитета БиХ који се налази у женевским и њујоршким принципима који су директно уграђени у Анекс четири Дејтонског споразума ми, у ствари, нудимо нови концепт с циљем одбране Дејтонске БиХ", нагласио је Шукало. Према његовим ријечима, једина срећа у тридесетогодишњој навали за промјеном Устава БиХ јесте да формалноправно он никада није измијењен, изузев амандмана један који се односи на Брчко дистрикт. "Дакле, Устав постоји, на тај устав сви су дали сагласност, он је потписан, док на политички паралелни не постоји сагласност три конститутивна народа и два ентитета. Будућност БиХ постоји и она је у Дејтонском споразуму на који су сви дали сагласност", закључио је Шукало. На Палама се данас одржава Међународна научна конференција "30 година Дејтонског мировног споразума: поуке прошлости и изазови садашњости", која је окупила еминентне стручњаке историјских и политичких наука из Русије, Србије и Републике Српске.