ДЕЈТОН ЈЕ ДОНИО МИР, А СРБИМА ВИСОК СТЕПЕН АУТОНОМИЈЕ

БЕОГРАД, 17. НОВЕМБРА /СРНА/ - Дејтонски споразум донио је мир, који вриједи славити, јер мир нема алтернативу, али је и Србима донио висок степен аутономије, истакао је данас у Београду један од учесника дејтонских преговора Радомир Лукић.

"Нама је Дејтон донио федералну јединицу у БиХ, са елементима конфедерализма, са високим степеном аутономије и ентитетским и националним ветом у оба дома БиХ", рекао је Лукић обраћајући се на скупу који је поводом 30 година Дејтонског споразума организовала Социјалистичка партија Србије. Лукић, који је и судија Уставног суда Републике Српске, указао је да су, међутим, на тај споразум стално вршени неки покушаји ревизије с циљем централизације и унитаризације БиХ, те да је на том плану нешто учињено, али не толико да се елиминишу Република Српска и њен политички капацитет. Он је подсјетио да у Уставу БиХ пише да је БиХ демократска земља, да постоје владавина права и слободни избори, али да су све то кршили високи представници - смјењујући и одузимајући права стотинама људи - без суда и судског поступка, а посљедњи је случај предсједника Милорада Додика, са тенденцијом да он потпуно буде елиминисан из политичког живота. "Нама је са Србијом потребно међусобно разумијевање, ми смо спојене посуде, нас не можете одвојити... Ако нам сјечом кнежева елиминишу политичке прваке, онда нисам сигуран да неће доћи до Дејтона два и велике ревизије", рекао је Лукић и позвао све да подрже Србију и Републику Српску. Лукић је рекао да је Дејтонски споразум и дан-данас добро дјело које је донијело, не само мир, него и уставно уређење које може да функционише, те нагласио да је српски народ у БиХ у Дејтону добио оно што је српска страна тражила још од 1990. и 1991. године. "Ништа ново се није десило, осим што је БиХ разорена и враћена деценијама уназад", указао је Лукић. Он је подсјетио на то како је настала Република Српска и како је дошло до Дејтонског споразума, те напоменуо да се српска страна прије рата у БиХ стално залагала за мировну конференцију о БиХ, као и да је лидер муслимана Алија Изетбеговић стално одбијао договоре. "Цијело то вријеме сваки од наших потеза је био изнуђен као одговор на потезе коалиција Бошњака и Хрвата да се дође до унитарне БиХ", нагласио је Лукић, подсјећајући да су у Српској доносили тешке одлуке током мировних договора и присиљавани да прихвате Венс-Овенов план. Лукић је рекао да су Срби убиство српског свата Николе Гардовића видјели као ритуално, а наредне жртве су, подсјетио је он, били млади војници спаљени на Скендерији, а потом су прве жртве били Срби у Сијековцу. Он је рекао да Срби у БиХ нису хтјели судбину Срба у Хрватској, те подсјетио да је регуларна војска Хрватске прешла у Крајину и да јој је то свијет дозволио. Лукић је указао и на право Републике Српске да склапа споразуме о специјалним односима, посебно са Србијом. Бивши шеф Кабинета тадашњег предсједника Слободана Милошевића, Горан Милиновић, који је био учесник преговора у Дејтону, рекао је да је дејтонски мир издржао пробу времена, а да је Дејтонски споразум имао круцијалан значај за српски народ у Републици Српској за његову слободу. "Упркос опструкцијама и покушајима да се дејтонско устројство БиХ доведе у питање, и одузму права Србима, Република Српска је не само опстала - него је направила темеље да Срби слободно живе и раде и остварују своје интересе. Међутим, притисци на српски народ никада нису престали", рекао је Милиновић. Милиновић је напоменуо да је бошњачка страна била увјерена да ће успјети да реализује свој главни политички циљ – унитарну БиХ, али да српски народ на то нипошто није пристајао. Он је рекао да је због брутално погажених права српског народа српски народ одлучио да оснује Републику Српску - да буде брана за слободу српског народа, чиме ће бити обезбијеђена самосталност и унутрашње уређење у Српској. Милиновић је напоменуо да је Српска више од 3,5 година прије Дејтона била засебан ентитет, а Срби демократски уредили свој живот. Милиновић је рекао да је Дејтонски споразум устројио БиХ са два призната ентитета, и три равноправна конститутивна народа, те да је тај споразум највећа политичка тековина Милошевића, оцјењујући да је вријеме показало да је добар за Републику Српску.