РОВЕКАМП: ЊЕМАЧКА НЕ ПЛАНИРА НАПАД НА СРБИЈУ

БЕОГРАД, 18. НОВЕМБРА /СРНА/ - Предсједавајући Одбора њемачког Бундестага за одбрану Томас Ровекамп одбацио је данас наводе да Њемачка једнострано пружа подршку појединим земљама на западном Балкану или да планира напад на Србију.

"Уколико имате било какве индиције за такве тврдње, молим вас да нам их доставите. Немачка не учествује у било каквим хибридним ратовима, нити испоручује оружје странама у конфликтима на западном Балкану", рекао је Ровекамп на састанку са члановима Одбора Скупштине Србије за одбрану и унутрашње послове. Говорећи о присуству Њемачке у оквиру мандата Кфора, Ровекамп је нагласио да је донесена одлука да оно буде повећано, јер је Њемачка заинтересована да више допринесе као партнер у оквиру тог мандата, саопштено је из Скупштине Србије након састанка. Ровекамп је поздравио посвећеност Србије процесу приступања ЕУ, али је указао да је неопходно уложити знатне напоре како би се остварио напредак у областима које су негативно оцијењене у извјештају о напретку Србије за 2025. годину. "Разочарани смо што је процес нормализације односа са Приштином дошао у застој. Критиковали смо кршење и прекорачење споразума, како на косовској, тако и на српској страни", рекао је Ровекамп. Он је додао да се не слаже са тврдњама да се Њемачка или ЕУ једнострано сврставају уз једну страну, јер, како је навео, није у њиховом интересу да дође до ескалације. Ровекамп је апеловао да се уложе додатни напори како би постојећи споразуми били у потпуности имплементирани, те да се кроз европске интеграције створе предуслови да на европском континенту не дође до даљих безбједносних и војних ескалација. Предсједник Одбора Скупштине Србије за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун рекао је да је у овом тренутку основна безбједносна пријетња за Србију процес отцјепљења територије АП Косова и Метохије. "Комплексност ситуације додатно повећава противправно наоружавање Приштине и стварање регионалних војних савеза", рекао је Дрецун, додавши да је њемачки контингент Кфора активно укључен у реализацију заједничких активности са такозваним Косовским безбједносним снагама /КБС/. Осврнувши се на сарадњу Србије и НАТО-а, Дрецун је истакао да је она на најнижем нивоу од прикључења Програму "Партнерство за мир" 2006. године, што је посљедица инструментализације догађаја у Звечану и Бањској од појединих држава НАТО-а. Дрецун је нагласио да о томе свједоче и изазови у вези са наоружавањем такозване КБС, као и подршка одређених држава чланица НАТО-а процесу трансформације у такозвану војску Косова. Он је упозорио да, уколико се правно-институционални вакуум продужи, постоји могућност да Србија изгуби прилику за учешће у активностима практичне сарадње са НАТО-ом.