ПОПОВИЋ: ОНИ КОЈИ ЖЕЛЕ УНИТАРНУ БиХ НЕЋЕ СЕ ЗАУСТАВИТИ У РУШЕЊУ ДЕЈТОНСКОГ СПОРАЗУМА

БЕОГРАД, 21. НОВЕМБРА /СРНА/ - Министар без портфеља у Влади Србије Ненад Поповић изјавио је Срни да се они који желе унитарну БиХ, као ратни циљ из 1992. године, неће зауставити док Дејтонски споразум, кроз његова директна кршења или свјесно погрешна тумачења, не буде разграђен до непрепознатљивости.

"Tо ће бити највећи изазов Срба у временима која следе и за ту врсту институционалне и међународне борбе треба да се спреме нове генерације", рекао је Поповић, поводом 30 година Дејтонског споразума. Поповић, који је задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству, истиче да је међународно право највише кршено управо над српским народом, како би се ослабио и како би му се сломила државотворна снага и воља и то како у случају Косова и Метохије, тако и у случају примјене Дејтонског споразума. Он је напоменуо да је Дејтонски споразум мијењан без сагласности његових гараната и потписника, противно вољи једног конститутивног народа БиХ, искривљеним тумачењем његових одредаба, а прије свега анекса и притисцима на руководство Републике Српске који су ишли до незаконитих смјена демократски изабраног руководства, па и хапшења. "Одузимање Републици Српској надлежности у области одбране, стварање правосудних институција на централном нивоу које Дејтонски споразум не познаје, као и одузимање важних фискалних надлежности Бањалуци, прави су узрок кризе у БиХ која траје већ три деценије", каже Поповић. Он напомиње да је Дејтонски споразум био израз компромиса, који је узео у обзир и цјелину интереса српског народа на простору бивше Југославије и подсјећа на то да су катастарско власништво некретнина Срба и Српске православне цркве далеко превазилазиле проценат територије који је овим споразумом додијељен Републици Српској. "Међутим, иако је за нас Србе данашња, дејтонска Република Српска била компромис да би се осигурали мир и опстанак народа, за многе међународне гаранте БиХ, која је овим споразумом створена, али и за поједине народе унутар ње, постојање Републике Српске било је нужно зло, само средство да се успостави мир и фаза ка њиховом коначном циљу — унитарној БиХ", наводи Поповић. Према његовим ријечима, Република Српска је израз непоколебљиве слободарске и државотворне воље српског народа да живи у слободи и да има своје институције које ће Србима гарантовати живот, мир и право да чувају и живе своју вјеру, традицију и културу. Поповић напомиње да са друге стране, исти они међународни чиниоци који су некада креирали политику "слаба Србија, јака Југославија", сматрају још од момента креирања идеје о БиХ, да ће, ако Срби буду што слабији, БиХ бити јача. "За ових тридесет година, иако су доживела страховите притиске, у којима су појединци и поклекли, руководства Републике Српске, подржана народом, успела су да сачувају виталне надлежности које гарантују одрживост и опстанак Републике Српске", наводи Поповић. Он указује да у свијету, који се убрзано мијења и постаје свет империја, у којем нема правила осим интереса највећих, Срби морају рационално да процијене сопствене могућности и снаге и да пронађу савезнике међу империјама које се рађају. Поповић оцјењује да Русија, која се као потписница и гарант Дејтонског споразума, својим досљедним ставом највише ангажовала за његово стриктно поштовање, остаје важан глас подршке у међународној арени. "Сва врата у Москви су за Републику Српску увек отворена", истиче Поповић. Када је ријеч о САД, Поповић сматра да охрабрују позиције нове америчке администрације у вези са поштовањем Дејтонског споразума. "Позиције републиканаца, који се залажу за поштовање права сва три конститутивна народа, много се разликују од претходних демократских администрација, које су, поред тога што су нас бомбардовале, пристрасно фаворизовале Сарајево и подржавале различите форме кршења Дејтонског споразума", каже Поповић. Према његовим ријечима, у сложеним и напетим односима који данас владају између гараната Дејтона, као и њиховим међусобним супротстављеним интересима, Република Српска и њено руководство морају, сарађујући са свима, пронаћи оптималан простор за сопствени развој у будућности, којем оквир морају бити Дејтонски споразум и његови анекси. Као прва подршка и најважнији савезник и ослонац Републици Српској у тој борби, како сматра Поповић, увијек морају бити Србија и њено руководство. "Србија, са председником Александром Вучићем на челу, који је дефинисао патриотску политику према Републици Српској, доказала је конкретним делима помоћи и подршке, како на пољу економије и културе, тако и на међународној сцени, да се Бањалука и читав српски народ могу ослонити на своју матицу и када их нико други не подржава и када је потребан снажан глас српског јединства у борби за неотуђива права Републике Српске", поручио је Поповић. Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски мировни споразум, договорен је 21. новембра 1995. године у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона у америчкој држави Охајо, а званично потписан 14. децембра исте године у Паризу. У годинама након потписивања, под притиском ОХР-а и Уставног суда БиХ, Републици Српској одузет је велики број надлежности и пренесен на ниво БиХ.